Минус „јачи” од закона

Постоји ризик да минус у државној каси ове године буде већи од законом планираног, страхују познаваоци буџетских бројки након што су прочитали последње саопштење Министарства финансија. У првих шест месеци јаз између прихода и расхода достигао је безмало 72 милијарде динара. За целу годину (по закону) минус не сме бити већи од 120 милијарди динара.

И званичници Међународног монетарног фонда, али и чланови Фискалног савета, много пута су до сада упозоравали колико је важно да се поштују фискална правила по којима дефицит у буџету ове године не може бити већи од четири одсто. У супротном, постоји ризик да као земља пређемо ниво задужености од 45 одсто бруто домаћег производа, односно онога што стварамо, што би довело у питање враћање наших дугова.

Иначе, чланови Фискалног савета недавно су упозорили да су у прва четири месеца расходи били нешто већи него што је очекивано.

Томе су кумовале, кажу чувари државне касе, „велике једнократне исплате, којих је било неколико од почета године, а делом и брже извршење појединих буџетских ставки”.

– Приметили смо неколико ризика да јавни расходи до краја године буду већи него што је планирано. Могуће је да исплате за пензије и плате буду за око седам милијарди динара веће од предвиђених, а издаци за социјална давања већи за око две милијарде динара – наводи се у извештају Фискалног савета и додаје да су уочили да су неки релативно мали износи у буџету, као што су награде за запослене, или накнада од штете, највећим делом потрошени већ у првим месецима ове године.

Због тога је могуће да ће за ове намене крајем године недостајати средства. У ризике за повећање јавних расхода изнад плана убрајају и могући притисак појединих буџетских корисника за повећање расхода приликом ребаланса, односно јесењег прекрајања државне касе.

Уз све поменуте ризике, чувари државне касе тада су ипак дали смирујућу оцену да ће расходи остати у границама планираним за 2011. годину. Ипак, Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске студије, овај извештај није тако схватио. Нарочито не после последњег саопштења Министарства финансија.

– Ако сам добро разумео, Фискални савет очекује да ће ове године буџетски дефицит бити већи него што је планирано. Не верујем да је проблем у приходима, мада је могуће да је избегавање плаћања пореза повећано. Између осталог и зато што држава не плаћа своје обавезе, али расходи ће бити већи из социјалних и политичких разлога –  осврнуо се Глигоров на чињеницу да се у предизборним кампањама политички лидери утркују ко ће грађанима понудити већа права, која са собом, по обичају, носе и веће обавезе.

Без обзира на чињеницу да ММФ, чија мисија у Београд долази у августу, на томе инсистира, Глигоров нема утисак да се фискална правила у Србији узимају озбиљно.

– Чим је Скупштина изгласала већа права локалним нивоима власти, а да није обезбедила финансирање, а све против ставова Фискалног савета, јасно је да се о томе неће много бринути. Пореске паре су главни циљ политике, тако да све док новац може да се нађе, трошиће се онолико колико се сматра политички уносно – процењује Глигоров.

Судећи према извештају Фискалног савета, још постоји простор да се минус доведе у законске оквире. Пре свега на расходима за отплату камата због слабљења динара у првој половини године. У прилог мањим расходима од планираних иде и пракса која показује да један број буџетских корисника највероватније неће искористити до краја године сва своја предвиђена средства.

– Изражени ризици за пробијање фискалног оквира у 2011. и већи дефицит од оног који фискална правила дозвољавају, не остављају никакав простор за било какво додатно повећање расхода, нити промену у пореској политици која може да доведе до смањења прихода – кажу у Фискалном савету.

А. Телесковић