Minus „jači” od zakona

Postoji rizik da minus u državnoj kasi ove godine bude veći od zakonom planiranog, strahuju poznavaoci budžetskih brojki nakon što su pročitali poslednje saopštenje Ministarstva finansija. U prvih šest meseci jaz između prihoda i rashoda dostigao je bezmalo 72 milijarde dinara. Za celu godinu (po zakonu) minus ne sme biti veći od 120 milijardi dinara.

I zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda, ali i članovi Fiskalnog saveta, mnogo puta su do sada upozoravali koliko je važno da se poštuju fiskalna pravila po kojima deficit u budžetu ove godine ne može biti veći od četiri odsto. U suprotnom, postoji rizik da kao zemlja pređemo nivo zaduženosti od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno onoga što stvaramo, što bi dovelo u pitanje vraćanje naših dugova.

Inače, članovi Fiskalnog saveta nedavno su upozorili da su u prva četiri meseca rashodi bili nešto veći nego što je očekivano.

Tome su kumovale, kažu čuvari državne kase, „velike jednokratne isplate, kojih je bilo nekoliko od početa godine, a delom i brže izvršenje pojedinih budžetskih stavki”.

– Primetili smo nekoliko rizika da javni rashodi do kraja godine budu veći nego što je planirano. Moguće je da isplate za penzije i plate budu za oko sedam milijardi dinara veće od predviđenih, a izdaci za socijalna davanja veći za oko dve milijarde dinara – navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta i dodaje da su uočili da su neki relativno mali iznosi u budžetu, kao što su nagrade za zaposlene, ili naknada od štete, najvećim delom potrošeni već u prvim mesecima ove godine.

Zbog toga je moguće da će za ove namene krajem godine nedostajati sredstva. U rizike za povećanje javnih rashoda iznad plana ubrajaju i mogući pritisak pojedinih budžetskih korisnika za povećanje rashoda prilikom rebalansa, odnosno jesenjeg prekrajanja državne kase.

Uz sve pomenute rizike, čuvari državne kase tada su ipak dali smirujuću ocenu da će rashodi ostati u granicama planiranim za 2011. godinu. Ipak, Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, ovaj izveštaj nije tako shvatio. Naročito ne posle poslednjeg saopštenja Ministarstva finansija.

– Ako sam dobro razumeo, Fiskalni savet očekuje da će ove godine budžetski deficit biti veći nego što je planirano. Ne verujem da je problem u prihodima, mada je moguće da je izbegavanje plaćanja poreza povećano. Između ostalog i zato što država ne plaća svoje obaveze, ali rashodi će biti veći iz socijalnih i političkih razloga –  osvrnuo se Gligorov na činjenicu da se u predizbornim kampanjama politički lideri utrkuju ko će građanima ponuditi veća prava, koja sa sobom, po običaju, nose i veće obaveze.

Bez obzira na činjenicu da MMF, čija misija u Beograd dolazi u avgustu, na tome insistira, Gligorov nema utisak da se fiskalna pravila u Srbiji uzimaju ozbiljno.

– Čim je Skupština izglasala veća prava lokalnim nivoima vlasti, a da nije obezbedila finansiranje, a sve protiv stavova Fiskalnog saveta, jasno je da se o tome neće mnogo brinuti. Poreske pare su glavni cilj politike, tako da sve dok novac može da se nađe, trošiće se onoliko koliko se smatra politički unosno – procenjuje Gligorov.

Sudeći prema izveštaju Fiskalnog saveta, još postoji prostor da se minus dovede u zakonske okvire. Pre svega na rashodima za otplatu kamata zbog slabljenja dinara u prvoj polovini godine. U prilog manjim rashodima od planiranih ide i praksa koja pokazuje da jedan broj budžetskih korisnika najverovatnije neće iskoristiti do kraja godine sva svoja predviđena sredstva.

– Izraženi rizici za probijanje fiskalnog okvira u 2011. i veći deficit od onog koji fiskalna pravila dozvoljavaju, ne ostavljaju nikakav prostor za bilo kakvo dodatno povećanje rashoda, niti promenu u poreskoj politici koja može da dovede do smanjenja prihoda – kažu u Fiskalnom savetu.

A. Telesković