Сведок Багзи

Да сам ја Багзи – заштићени сведок, и да ми глава зависи од једног исказа – ја бих, наравно, причала само оно што треба, ако треба и истину, а ако треба чак и такве ствари као да је неко хтео да одробија Гашу Кнежевића. Ето, то мислим о исказу заштићеног сведока сарадника пред Специјалним судом где још нису осуђене убице Зорана Ђинђића. А неки од њих још нису ни ухваћени.

Да сам ја Багзи нема шансе да бих се расправљала око тога колико ћу глупо да изгледам ако кажем да се Шешељ спремао да преузме власт у Србији, убије Ђинђића и да се петнаестак дана пре него што ће остварити свој сан предао Карли дел Понте. И да је Драгана Тодоровића (то вам је онај са брадом и наочарима што обично седи у Скупштини близу Томе и Вучића, што значи да је радикал од поверења, сада видимо и зашто) дакле, да је тог Тодоровића Шешељ оставио да, ваљда, надзире како се одвија његово преузимање власти, па да му јави у Хаг. Ако успе – да се врати, ако не – да остане тамо да га, ваљда, не би овде ухапсили.

Да сам Багзи, и ја бих до сада схватила да моје сведочење више замагљује ствари него што их расветљава и да је то најбоље за оне који су највише криви. Наравно, гледала бих да тако и остане, јер су неки од њих још живи, а неки су још на слободи.

Јасно је да није све што Багзи каже истина, али није, наравно, све ни лаж. Истину свако тражи на оној страни која му више одговара. Зато, можда, из Багзијевог сведочења нећемо сазнати истину, али ћемо видети шта коме одговара.

И док је некима одговарало да се баве оптужбама на рачун Човића, а другима његовим контраоптужбама на рачун Чеде Јовановића, сазнали смо и да Специјалном суду не одговара да се бави политичком позадином атентата на премијера Србије јер то, како је објаснила портпарол суда, Маја Ковачевић, није предмет оптужнице (?!). Ко ће, осим чаршије, да се бави позадином убиства, то није објаснила. Ни тужилаштво није објаснило коме је одговарало да баш те "политичке" појединости из сведочења изађу у јавност иако их суд не сматра битним нити ће се њима бавити.

Чудно је да нико од надлежних не сматра да после овога што је изречено дужан да нешто учини, иако би се једино тако развејала магла коју су у нашим главама посејали колико заштићени сведоци, толико и адвокати, судије и тужилаштво. Чини се некако нормалним да ако Багзи лаже, онда и изгуби статус заштићеног сведока, а ако прича истину онда, ваљда, тужилаштво треба да се позабави и Човићем, и Јовановићем, па и оним лекаром који је, наводно, убио човека у Ургентном тако што му је убризгао неку инјекцију (како тврди Багзи) а који и данас ради тамо (како тврди штампа). Неко би, ако ће Багзи остати сведок сарадник, требало да се позабави његовом тврдњом да су Спасојевић и Луковић у Мељаку, где су убијени, од наоружања имали само један пиштољ, а не бомбе и митраљезе као што је полиција тврдила, а што је утицало да данас имамо исказе из друге и треће, а не из прве руке.