Криза опозиције и етике

Изгледа да почетак изборне кампање у Србији никад није био овако досадан. Независном посматрачу би могло да се учини да никада није било мање суштинских тема о којима би се водила дебата, јер се опозиција довија и покушава да привуче пажњу на себе измишљајући разне предизборне теме.

Додуше, Српској радикалној странци се бар може признати да брине о свом лидеру и да указује на његово здравствено стање. Карића, који би радо да се врати кући, такође можемо разумети зашто се чеше и тамо где га не сврби, али опозицију окупљену око Б92 заиста је тешко оправдати.

Већ сада, два месеца пред излазак на биралишта, потпуно је јасно да ће кампања највећег дела опозиције бити заснована на измишљотинама, и да највећи број критика неће бити усмерен на политику ДСС и НС, већ на директну дискредитацију и омаловажавање кандидата из ових странака.

У томе ће им свесрдно помоћи површни новинари из медија којима је гледаност важнија од истине, а тираж од принципа.

Кажу да су избори испит за сваку власт. Време када бирачи оцењују рад и дају и одузимају подршку.

Међутим, ови избори су први пут у Србију увели и нешто ново, а то је да су они истовремено и испит за опозицију и медије који себе желе да сматрају алтернативом која нуди нешто боље, односно неутралним известиоцем који склапа своју причу на основу чињеница.

Нажалост, опозиција и један део медија овај нови моменат у српској историји нису препознали. Нису препознали свој део социјалне одговорности у великом друштвеном догађају који се зове демократски избори.

Ову, несумњиво демократску владу и странку која је успоставила нове стандарде у односима са политичким ривалима, опозиција нема намеру да напада са програмског или идеолошког становишта, или да оспорава резултате рада у појединим областима већ уводећи нови говор мржње омаловажавају и исмевају порекло, начин говора или карактер противкандидата.

Наравно, постоје и још тужнији примери, али њих је сувишно и неукусно коментарисати.

С друге стране, део медија, у силној борби за независност, заборавио је на основни принцип новинарства – неутралност. Фабриковањем нових афера и рециклажом старих, медији су постали не само активни учесници изборне утакмице већ, што је још горе, постали су јасно опредељени и острашћени пропагатори идеје која једну Србију упорно дели на две. Они нису неко ко тај својеврстан политички спор између власти и опозиције посматра, већ постају страна у спору.

У заједничком нападу на ДСС и НС ови "случајни партнери" користе добро познато и крајње немаштовито оружје, а то су бивши и разочарани сарадници којима сујета забрањује да не пљују у тањир из којег су јели.

Помажу им у томе и разни "голубови прелетачи" за које ће увек бити хлеба јер им је кичма од теста.

Биће интересантно пратити говор мржње и вређања којим ће следбеници Великог брата претити свима који другачије мисле и који их коче на путу ка глобалистичком (к)рају.

Уверен сам да ће реакција остатка јавности бити примерена, односно игнорантска, а да ће владајућа коалиција показати много више стила него што је ова орвеловска екипа икада имала.

И бити у опозицији је велика одговорност, и бити новинар такође.

Било би добро кад би се ови "случајни партнери" тога сетили и уозбиљили се јер Србији треба добра и креативна опозиција, а њеним грађанима права и објективна информација. Уколико се врате професионалној етици и политичким принципима које су негде затурили или заборавили, ова изборна кампања има шансу да изнедри и неки квалитет.

Економиста, члан ГО ДСС