Бити, а не имати

Књига "Историја Рома, пре и после Аушвица" др Рајка Ђурића, објављена у издању "Политике" АД, представљена је недавно на београдском Сајму књига где је изазвала велико интересовање читалачке публике, о чему говори њен готово распродат тираж. Тридесетогодишња истраживања о најмногобројнијем народу који живи у дијаспори сабрана су у овој обимној социолошко-историјској студији а, према ауторовим речима, до архивских докумената за њену припрему, распарчаних од Индије до Латинске Америке, није било лако доћи. Некадашњи предавач етно-социологије на Слободном универзитету у Берлину и на INALCO у Паризу, и раније се бавио овом проблематиком. Књиге "Без дома, без гроба", "Сеоба Рома", "Цигани света", "Граматика ромског језика", "Загонетке Рома" заокружују научна интересовања Рајка Ђурића, доктора социологије и некадашњег уредника Културне рубрике нашег листа.

"Историју Рома" отвара максима: "Најсрећнији је онај народ који нема историју", а Рајко Ђурић подсећа и на Хегелову: "Сви срећни народи имају празну страну у својој историји", подсећајући нас да су, за разлику од таквих народа, Роми константно били жртве ратова, историјски губитници гурани на маргину социо-политичког живота, чија је историја пример најтежих злоупотреба и манипулација.

– Највећа европска национална мањина, која броји 12 милиона људи, чека да јој се отворе врата Европе и њених институција. Немци су били први који су разјаснили порекло Рома, и поставили научни основ за индоевропске студије. Од тада почиње интересовање за њихово порекло, а Шведска академија је чак расписала конкурс обећавши награду ономе ко разјасни порекло Рома. Данас се дефинитивно зна да су Роми били најмоћнији народ Индије у 12. веку јер су поседовали 21 краљевство. Због ратова су напустили Индију, и као Јевреји нигде нису могли да ухвате корена. Суштински проблеми настају и због религије јер су морали да се религиозно асимилују, било као хришћани или муслимани. На путу од Индије ка Европи прво су примили хришћанство, касније бивају исламизирани, а највише Рома остаје у Турској где их има близу три милиона, иако их Турци не признају као етничку групу. Касније прелазе у балканске земље и земље централне Европе, каже аутор.

Према Ђурићевим речима, историјске анализе показују да је Ромима, као народу који нема своју државу, најстрашније било у земљама Немачког царства, и у периоду инквизиције у Шпанији.

– У Немачкој су Роми законски проглашени непожељним и сваки Немац, од детета до старца, имао је право на одстрел Рома. Када је створена таква основа, формирају се и центри за попис Рома, а на иницијативу немачких власти одржавају се и конференције за системско уништавање Рома на тлу Европе. Други застрашујући период, прича Ђурић, био је у време Марије Терезије која је покушала да ромску децу асимилује одмалена, држећи их у посебним заводима, васпитавајући их као официре, а најстрашнији период за Роме био је нацизам. Канцелари Вили Брант и Хелмут Шмит први су у историји послератне Немачке који су допринели да се вео заборава скине са холокауста Рома.

Каква је данас ситуација са правима Рома и колико се даје подршка развоју њиховог културног идентитета?

–У земљама где је остварен социјални прогрес, Роми су се релативно добро уклопили. У само три земље они никада нису били прогањани: Русији, Србији и Грчкoj. У земљама где је католичка црква на власти масовно су страдали. У православним земљама то није случај, јер очигледно православље садржи елементе који омогућавају већу толеранцију, сношљивији живот и њихово лакше уклапање, прича Ђурић.

Наш саговорник напомиње да се свест о Ромима у европској политици мења од када имају своје интелектуалце, и додаје да је задивљујуће како се ромски језик одржао иако није имао своје институције, преносећи се само с колена на колено. Основа ромског језика је санскрит, и поред албанског, сматра се најстаријим језиком у Европи. Изучава се на катедрама у Паризу, Прагу, Трсту, Букурешту, Великом Трнову, а постоји предлог да се студије ромског језика уведу у Београду, Новом Саду и Нишу.

Постоје заговорници тезе да се Ромима често манипулисало и у уметности, и да су у филмовима представљани само као "људи среће" подложни брзој адаптацији на најразличитије услове. Рајко Ђурић, иначе, сарадник на филму "Скупљачи перја" Александра Петровића и косценариста филма "Дом за вешање" Емира Кустурице, пориче овакве тврдње речима:

– Основи неспоразум око филма "Дом за вешање" јесте у томе што то уопште није филм о Ромима, већ филм о пропасти Југославије која је тада била "дом за вешање"...

-----------------------------------------------------------

Срећа се двоструко увећава када се дели

– Култура Рома има своју парадигму као и све друге културе. Парадигма те културе је срећа, и она је унела специфичност да Роми, иако живе у суровим условима како се то народски каже, имају душу и веома су гостољубиви. Ако говоримо Фромовом терминологијом, њихов модел егзистенције увек је гласио "бити" а не "имати". Ђурић подвлачи и то да окосницу филозофије ромског живота чине три основне мисли: буди одговоран за све што живи и спреман да помогнеш беспомоћном бићу; нипошто не поричи живот ни у чије име; и једина ствар која се двоструко увећава када се дели јесте – срећа, каже Рајко Ђурић.