Biti, a ne imati

Knjiga "Istorija Roma, pre i posle Aušvica" dr Rajka Đurića, objavljena u izdanju "Politike" AD, predstavljena je nedavno na beogradskom Sajmu knjiga gde je izazvala veliko interesovanje čitalačke publike, o čemu govori njen gotovo rasprodat tiraž. Tridesetogodišnja istraživanja o najmnogobrojnijem narodu koji živi u dijaspori sabrana su u ovoj obimnoj sociološko-istorijskoj studiji a, prema autorovim rečima, do arhivskih dokumenata za njenu pripremu, rasparčanih od Indije do Latinske Amerike, nije bilo lako doći. Nekadašnji predavač etno-sociologije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i na INALCO u Parizu, i ranije se bavio ovom problematikom. Knjige "Bez doma, bez groba", "Seoba Roma", "Cigani sveta", "Gramatika romskog jezika", "Zagonetke Roma" zaokružuju naučna interesovanja Rajka Đurića, doktora sociologije i nekadašnjeg urednika Kulturne rubrike našeg lista.

"Istoriju Roma" otvara maksima: "Najsrećniji je onaj narod koji nema istoriju", a Rajko Đurić podseća i na Hegelovu: "Svi srećni narodi imaju praznu stranu u svojoj istoriji", podsećajući nas da su, za razliku od takvih naroda, Romi konstantno bili žrtve ratova, istorijski gubitnici gurani na marginu socio-političkog života, čija je istorija primer najtežih zloupotreba i manipulacija.

– Najveća evropska nacionalna manjina, koja broji 12 miliona ljudi, čeka da joj se otvore vrata Evrope i njenih institucija. Nemci su bili prvi koji su razjasnili poreklo Roma, i postavili naučni osnov za indoevropske studije. Od tada počinje interesovanje za njihovo poreklo, a Švedska akademija je čak raspisala konkurs obećavši nagradu onome ko razjasni poreklo Roma. Danas se definitivno zna da su Romi bili najmoćniji narod Indije u 12. veku jer su posedovali 21 kraljevstvo. Zbog ratova su napustili Indiju, i kao Jevreji nigde nisu mogli da uhvate korena. Suštinski problemi nastaju i zbog religije jer su morali da se religiozno asimiluju, bilo kao hrišćani ili muslimani. Na putu od Indije ka Evropi prvo su primili hrišćanstvo, kasnije bivaju islamizirani, a najviše Roma ostaje u Turskoj gde ih ima blizu tri miliona, iako ih Turci ne priznaju kao etničku grupu. Kasnije prelaze u balkanske zemlje i zemlje centralne Evrope, kaže autor.

Prema Đurićevim rečima, istorijske analize pokazuju da je Romima, kao narodu koji nema svoju državu, najstrašnije bilo u zemljama Nemačkog carstva, i u periodu inkvizicije u Španiji.

– U Nemačkoj su Romi zakonski proglašeni nepoželjnim i svaki Nemac, od deteta do starca, imao je pravo na odstrel Roma. Kada je stvorena takva osnova, formiraju se i centri za popis Roma, a na inicijativu nemačkih vlasti održavaju se i konferencije za sistemsko uništavanje Roma na tlu Evrope. Drugi zastrašujući period, priča Đurić, bio je u vreme Marije Terezije koja je pokušala da romsku decu asimiluje odmalena, držeći ih u posebnim zavodima, vaspitavajući ih kao oficire, a najstrašniji period za Rome bio je nacizam. Kancelari Vili Brant i Helmut Šmit prvi su u istoriji posleratne Nemačke koji su doprineli da se veo zaborava skine sa holokausta Roma.

Kakva je danas situacija sa pravima Roma i koliko se daje podrška razvoju njihovog kulturnog identiteta?

–U zemljama gde je ostvaren socijalni progres, Romi su se relativno dobro uklopili. U samo tri zemlje oni nikada nisu bili proganjani: Rusiji, Srbiji i Grčkoj. U zemljama gde je katolička crkva na vlasti masovno su stradali. U pravoslavnim zemljama to nije slučaj, jer očigledno pravoslavlje sadrži elemente koji omogućavaju veću toleranciju, snošljiviji život i njihovo lakše uklapanje, priča Đurić.

Naš sagovornik napominje da se svest o Romima u evropskoj politici menja od kada imaju svoje intelektualce, i dodaje da je zadivljujuće kako se romski jezik održao iako nije imao svoje institucije, prenoseći se samo s kolena na koleno. Osnova romskog jezika je sanskrit, i pored albanskog, smatra se najstarijim jezikom u Evropi. Izučava se na katedrama u Parizu, Pragu, Trstu, Bukureštu, Velikom Trnovu, a postoji predlog da se studije romskog jezika uvedu u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Postoje zagovornici teze da se Romima često manipulisalo i u umetnosti, i da su u filmovima predstavljani samo kao "ljudi sreće" podložni brzoj adaptaciji na najrazličitije uslove. Rajko Đurić, inače, saradnik na filmu "Skupljači perja" Aleksandra Petrovića i koscenarista filma "Dom za vešanje" Emira Kusturice, poriče ovakve tvrdnje rečima:

– Osnovi nesporazum oko filma "Dom za vešanje" jeste u tome što to uopšte nije film o Romima, već film o propasti Jugoslavije koja je tada bila "dom za vešanje"...

-----------------------------------------------------------

Sreća se dvostruko uvećava kada se deli

– Kultura Roma ima svoju paradigmu kao i sve druge kulture. Paradigma te kulture je sreća, i ona je unela specifičnost da Romi, iako žive u surovim uslovima kako se to narodski kaže, imaju dušu i veoma su gostoljubivi. Ako govorimo Fromovom terminologijom, njihov model egzistencije uvek je glasio "biti" a ne "imati". Đurić podvlači i to da okosnicu filozofije romskog života čine tri osnovne misli: budi odgovoran za sve što živi i spreman da pomogneš bespomoćnom biću; nipošto ne poriči život ni u čije ime; i jedina stvar koja se dvostruko uvećava kada se deli jeste – sreća, kaže Rajko Đurić.