Почетак каријере

Нови изданак из познате уметничке породице, пијаниста Невен Шобајић (1979), своје музичко школовање на релацији Београд – Лондон окончао је ове године дипломом на Краљевском колеџу за музику у Лондону, у класи професора Нила Имелмана, да би одмах потом наставио специјализацију на ФМУ у Београду (у класи професорке Лидије Станковић). Никад доста учења, вежбања, савладавања нових програма. И, управо се та тежња ка перфекционизму најпре осетила и из избора програма и из начина обликовања великих и мањих форми овог концерта.

Почетак са Скарлатијевим сонатама (де мол, ге мол, Ге дур) био је уигравање у Бетовенову Сонату у Це дуру оп. 2 бр. 3, а две Брамсове баладе из опуса 10 лагани увод пред "монстр" Листову сонату у ха молу. Три стилска правца, четири велика аутора, све позната и радо свирана дела, тек Невен Шобајић је пробрану публику морао и да веже за себе и да понуди нешто ново.

Кренућемо од краја, јер Листова јединствена Соната и пружа и захтева врхунски пијанизам, зрелост и самосвест, што је млади пијаниста у потпуности остварио приказујући изузетну интелигенцију у начину изградње велике форме, одличну технику, посебно крупну, умешност у полифонији фуге, мисаоност и медитацију у лирским деловима. За сваког пијанисту ова соната представља проверу свих вредности, моћи и немоћи, потребе за даљим усавршавањем. Шобајићев критички дух испољен је у нешто већој објективизацији, у невеликом предавању страсти и узбуђењу, у мањкавости унутрашњег доживљаја.

Пијаниста ниједног тренутка није дозволио да га занесу лирске епизоде другог става Бетовенове Сонате нити меланхолија Брамсових балада. А нама је баш то недостајало: интимистички и личан, а не само виртуозан, озбиљан, интелектуалан и интроспективни приступ.

Сасвим је сигурно да са техником коју поседује, музикалношћу и потпуно разрешеним свим пијанистичким проблемима Невен Шобајић, који тако интензивно, дуготрајно и предано ради на свом усавршавању, има све у својим рукама, посебно у глави, за постизање значајне пијанистичке каријере.