Покушаћемо да решимо проблем диплома и катастра

После јучерашњег састанка са посредником ЕУ Робертом Купером у Београду, шеф преговарачког тима Борислав Стефановић каже за „Политику” да су разговарали о темама за следећу рунду преговора, разменили мишљења и да је то била добра прилика да чују како у Приштини гледају на решавање новог пакета тема.

Па, како гледају у Приштини?

Зависи од теме. Сигурно је да ћемо до краја овог месеца имати прилику да се видимо још једном пре августовске паузе и да ћемо покушати да решимо питања диплома, катастра, електричнеенергијеи телекомуникација, можда и царинског печата. Ја сам искористио прилику да укажем на неприхватљивост понашања Приштине приликом недавног покушаја одузимања српских докумената нашим грађанима на Косову и захтевао сам да се хитно пусте петорица младића, ухапшенана Видовдан. У том смислу очекујем позитивне кораке наредних дана.

Купер је и вама и Едити Тахири препоручио да тачно информишете јавно мњење о договорима који су постигнути у Бриселу како не би било забуне. На шта се то односи?

Јавност и у Београду и у Приштини има право да зна детаље договореног, што смо ми прецизно и учинили. Много је већи проблем у Приштини зато што има пуно елемената који угрожавају, не толико њихову позицију, колико очекивања која су они створили ујавности говорећи о ономе што се није могло десити: употребипасоша или коришћењуњихових регистарских таблица са грбом Косова. Тако да верујем да је сада проблем у Приштини објаснити како је могуће да смо се о нечемудруго договорили, као што је тешко објаснити да нема никаквог писаног међународног споразума.

Заједница скупштине општина на КиМ, осим што тражи прекид дијалога, против је договорених споразума и кажу да их неће прихватити. Какав ће бити ваш став према томе?

Ми ћемо наставити као и до сада да тражимо решење за животне проблеме Срба на Косову и нећемо се обазирати на ставове који су изречени том приликом зато што они воде ка деструкцији наших интереса, нарочито на северу КиМ. Јер уколико не нађемо решења за ова питања,увек постоји могућност да изгубимо и оно што имамо.

Пре претходних рунди у Бриселу разговарали сте са њима. Да ли ћете опет то учинити?

Наравно, очекујем да у најскоријем року одем поново у Митровицу, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић и разговарам са представницима Срба, да их погледам уочи и да чују од мене како ће овај процес тећи даље. Уосталом, они знају да сам ја човек који их ништа није лагао и који их је детаљно упознао са реалним опцијама како се проблеми могу решити. Они,такође,знају да Србија неће престати да обавља својуфункцију на КиМ.

И они и ви сте суочени са притиском да се осети напредак и конкретни резултати на северу Косова (Ештон и Клинтонова на састанку Блискоисточне четворке)?Притисак Приштине усмерен је на то да дође до косовизације севера. И то сви знају. Исто тако сви знају да ми то не можемо прихватити. Свима је јасно,такође,да се на северу нешто мора урадити да би се ствари ставиле у легалне и нормалне токове, како се не би дало оправдање онима који хоће, једнострано и насилно да промене ситуацију на северу – да то и ураде.

Шта је то што мора да се уради?

Морају се ствари регулисати на начин да буде прихватљив и нашем правном државном систему и међународној заједници, што не значи да бисмоми тиме одустали од нашег Устава и закона.

После посете Лондону рекли сте да сте добили подршку да се ова питања решавају на статусно неутралан начин. Колико је то искрено и да ли могу да се реше на статусно неутралан начин?

Могу да се реше статусно неутрално и то смо показали. Постоје решења, ми ћемо их тражити и наћи. Сигурно је да нико од нас не тражи да признамо Косово нити би ми тако нешто прихватили. Ми са једне стране имамо стални покушај Приштине и неких у међународној заједници,који их отворено подржавају,да добију потврду своје независности. То је део преговарачког процеса и један од проблема са којима се свакодневно суочавамо. Али треба бити мудар и размишљати увек два корака унапред и чинити ствари којих се сутра нећемо стидети.

Шта два корака унапред значе у телекомуникацијама, струји, царини?

То значи да наше компаније могу нормално да функционишу на Косову без опасности да их неко истера, уништи им опрему, да Срби јужно од Ибра могу да имају телефоне и електричну енергију, да могу да користе бројеве које су и до сада користили, да регулишемо питање употребе фиксне телефоније и позивног броја на начин који неће угрожавати наш суверенитет. У области царине значи да роба може да се креће на регулисан начин. То значи, пре свега, регулисање питања царинских печата истовремено поштујући наш суверенитет, Резолуцију 1244 и став Унмика о том питању.