Pokušaćemo da rešimo problem diploma i katastra

Posle jučerašnjeg sastanka sa posrednikom EU Robertom Kuperom u Beogradu, šef pregovaračkog tima Borislav Stefanović kaže za „Politiku” da su razgovarali o temama za sledeću rundu pregovora, razmenili mišljenja i da je to bila dobra prilika da čuju kako u Prištini gledaju na rešavanje novog paketa tema.

Pa, kako gledaju u Prištini?

Zavisi od teme. Sigurno je da ćemo do kraja ovog meseca imati priliku da se vidimo još jednom pre avgustovske pauze i da ćemo pokušati da rešimo pitanja diploma, katastra, električneenergijei telekomunikacija, možda i carinskog pečata. Ja sam iskoristio priliku da ukažem na neprihvatljivost ponašanja Prištine prilikom nedavnog pokušaja oduzimanja srpskih dokumenata našim građanima na Kosovu i zahtevao sam da se hitno puste petorica mladića, uhapšenana Vidovdan. U tom smislu očekujem pozitivne korake narednih dana.

Kuper je i vama i Editi Tahiri preporučio da tačno informišete javno mnjenje o dogovorima koji su postignuti u Briselu kako ne bi bilo zabune. Na šta se to odnosi?

Javnost i u Beogradu i u Prištini ima pravo da zna detalje dogovorenog, što smo mi precizno i učinili. Mnogo je veći problem u Prištini zato što ima puno elemenata koji ugrožavaju, ne toliko njihovu poziciju, koliko očekivanja koja su oni stvorili ujavnosti govoreći o onome što se nije moglo desiti: upotrebipasoša ili korišćenjunjihovih registarskih tablica sa grbom Kosova. Tako da verujem da je sada problem u Prištini objasniti kako je moguće da smo se o nečemudrugo dogovorili, kao što je teško objasniti da nema nikakvog pisanog međunarodnog sporazuma.

Zajednica skupštine opština na KiM, osim što traži prekid dijaloga, protiv je dogovorenih sporazuma i kažu da ih neće prihvatiti. Kakav će biti vaš stav prema tome?

Mi ćemo nastaviti kao i do sada da tražimo rešenje za životne probleme Srba na Kosovu i nećemo se obazirati na stavove koji su izrečeni tom prilikom zato što oni vode ka destrukciji naših interesa, naročito na severu KiM. Jer ukoliko ne nađemo rešenja za ova pitanja,uvek postoji mogućnost da izgubimo i ono što imamo.

Pre prethodnih rundi u Briselu razgovarali ste sa njima. Da li ćete opet to učiniti?

Naravno, očekujem da u najskorijem roku odem ponovo u Mitrovicu, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić i razgovaram sa predstavnicima Srba, da ih pogledam uoči i da čuju od mene kako će ovaj proces teći dalje. Uostalom, oni znaju da sam ja čovek koji ih ništa nije lagao i koji ih je detaljno upoznao sa realnim opcijama kako se problemi mogu rešiti. Oni,takođe,znaju da Srbija neće prestati da obavlja svojufunkciju na KiM.

I oni i vi ste suočeni sa pritiskom da se oseti napredak i konkretni rezultati na severu Kosova (Ešton i Klintonova na sastanku Bliskoistočne četvorke)?Pritisak Prištine usmeren je na to da dođe do kosovizacije severa. I to svi znaju. Isto tako svi znaju da mi to ne možemo prihvatiti. Svima je jasno,takođe,da se na severu nešto mora uraditi da bi se stvari stavile u legalne i normalne tokove, kako se ne bi dalo opravdanje onima koji hoće, jednostrano i nasilno da promene situaciju na severu – da to i urade.

Šta je to što mora da se uradi?

Moraju se stvari regulisati na način da bude prihvatljiv i našem pravnom državnom sistemu i međunarodnoj zajednici, što ne znači da bismomi time odustali od našeg Ustava i zakona.

Posle posete Londonu rekli ste da ste dobili podršku da se ova pitanja rešavaju na statusno neutralan način. Koliko je to iskreno i da li mogu da se reše na statusno neutralan način?

Mogu da se reše statusno neutralno i to smo pokazali. Postoje rešenja, mi ćemo ih tražiti i naći. Sigurno je da niko od nas ne traži da priznamo Kosovo niti bi mi tako nešto prihvatili. Mi sa jedne strane imamo stalni pokušaj Prištine i nekih u međunarodnoj zajednici,koji ih otvoreno podržavaju,da dobiju potvrdu svoje nezavisnosti. To je deo pregovaračkog procesa i jedan od problema sa kojima se svakodnevno suočavamo. Ali treba biti mudar i razmišljati uvek dva koraka unapred i činiti stvari kojih se sutra nećemo stideti.

Šta dva koraka unapred znače u telekomunikacijama, struji, carini?

To znači da naše kompanije mogu normalno da funkcionišu na Kosovu bez opasnosti da ih neko istera, uništi im opremu, da Srbi južno od Ibra mogu da imaju telefone i električnu energiju, da mogu da koriste brojeve koje su i do sada koristili, da regulišemo pitanje upotrebe fiksne telefonije i pozivnog broja na način koji neće ugrožavati naš suverenitet. U oblasti carine znači da roba može da se kreće na regulisan način. To znači, pre svega, regulisanje pitanja carinskih pečata istovremeno poštujući naš suverenitet, Rezoluciju 1244 i stav Unmika o tom pitanju.