Охрабрени земљорадници

Превременом уплатом прве рате јавног дуга за око 200.000 пољопривредних пензионера, која је уместо у децембру на наплату стигла ових дана, држава је потврдила спремност да врати 20,5 заосталих пензија за период јануар 2004 – септембар 2005. године и тиме охрабри земљораднике да поново почну себи да уплаћују доприносе.

Недавном уплатом овог дела дуга земљорадници су на руке примили по 20.000 динара.

Владимир Јанковић, директор Фонда пољопривредника, каже за "Политику" да би, будући да у буџету има вишка пара, било јако добро уколико би влада била у могућности да наредну рату јавног дуга, која иначе на наплату стиже тек 2008. исплати марта наредне године. Овај новац би остарелом сељачком домаћинству добродошао за пролећну сетву, а спекулације о томе да би се он "само упумпао у потрошњу која утиче на инфлацију" зато не стоје, тврди Јанковић.

Сиромашна популација

Сам податак да су пензије ове године уплаћиване месец за месец као и да се јавни дуг враћа пре времена умногоме су већ утицали на повећање броја оних који су почели себи поново да уплаћују доприносе за старе дане: уплата доприноса се, наиме, са планираних 1,8 милијарди повећала на 2,1 милијарду динара, што је охрабрујуће, истиче први човек Фонда. 

Уколико жели да српски сељак сутра конкурише фармеру у Европској унији онда држава мора учинити још много да би побољшала његов статус. Тим пре што је удео пољопривредника у укупној популацији Србије још увек врло велики, а сеоска популација готово спада међу најсиромашније. Управо такво побољшање је, међутим, и предвиђено стратегијом развоја пензијског система до 2012. године који би Влада Србије требало да усвоји до средине наредне године. Уколико српски фармер треба и хоће да постане тржишни играч, не може му се, истичу у Фонду, оспорити право на социјално осигурање.

Зато је сада најважније питање како повратити поверење ових пензионера у државу, односно фонд, који ће се, како предвиђа закон, 2008. године спојити у један заједнички са фондом запослених и самосталних делатности.

То међутим, објашњава Јанковић, неће у великој мери побољшати  ситуацију осиромашеног пољопривредног фонда, јер неће бити ни преливања пара из добростојећих у празне касе како се то чини на први поглед. Улога државе зато мора бити утолико већа, јер са овим бројем осигураника пензијска каса пољопривредника још дуго неће бити толико пуна да би се они самофинансирали. То, иначе, није случај само у Србији, већ је слично и у земљама у окружењу. Хрватска држава, рецимо, финансира 50 одсто расхода својих пољопривредних пензионера.

Огромни дугови

Огромни дугови земљорадничким пензионерима резултат су нередовних уплата доприноса, подсећа он, што је временом довело до великих кашњења у исплатама принадлежности. У једном тренутку тај дуг је достигао чак 22 пензије.

Према извештају Пореске управе, нагомилани дугови за неуплаћивање доприноса су до краја 2005. године нарасли на око 17 милијарди динара. Да би се они смањили Фонд пољопривредника је предлагао да се иде на "повезивање рупа у стажу" као што је то био случај са Фондом запослених. Или да се сељаци ослободе плаћања камата на доприносе чија је уплата пропуштена, истиче Јанковић.

Будући да нису сва сеоска газдинства у истом материјалном положају, у Фонду су чак предлагали и увођење диференциране стопе доприноса за комерцијална и некомерцијална домаћинства. Стопе, истиче Јанковић, морају бити усклађене са стварним финансијским стањем газдинстава, односно њиховим стварним могућностима.

Тако би домаћинства чији чланови могу евентуално само да продају робу на локалној зеленој пијаци плаћала ниже стопе пензијског осигурања од оних великих, комерцијалних, који се, рецимо, баве и извозом својих производа. У том случају би се и малим, ситним, произвођачима омогућило да уплаћују себи пензију, за старе дане. Као и да обезбеде заштиту у случају инвалидности, али и пензијска права члановима својих породица, закључује први човек Фонда пољопривредника Србије.