Рата као кирија
ТЕМА ДАНА
Стамбени зајмови – уз преполовљено учешће, дуже рокове отплате (сада до 30 година) и нижу банкарску провизију, сведену на 0,5 одсто – постају све доступнији грађанима који немају свој кров над главом. Национална корпорација за осигурање стамбених кредита смањила је ових дана учешће на 10 одсто, а за млађе од 45 година на само пет процената, па се очекује да ће од 1. децембра све банке које осигуравају зајмове понудити нове, повољније услове. Тако је сада за стан у вредности од 50.000 евра у старту, за учешће и остале банкарске и судске трошкове, "довољна" уштеђевина од око 7.250 евра. Раније је било потребно чак око 12.250 евра. Сада је, уз 5.000 евра за учешће, потребно платити једнократну провизију банке, као и накнаду Националној корпорацији, које, у зависности од банке, коштају до 2.000 евра.
Повољнији услови
За поменути износ кредита на рок отплате од 30 година, сада је месечна рата око 330 евра. Да би се отплаћивао толики зајам потребно је да породица има приходе од 660 евра. Донедавно је за исти кредит требало месечно издвојити 386 евра и имати укупну зараду од 772 евра.
Посебно су повољни кредити уз субвенцију државе које одобрава 13 банака. Кумулативна камата – коју обрачунавају банке, уз ону коју под повољнијим условима одобрава држава за учешће, сведена је на четири до пет одсто, у зависности од рока отплате. За кредит уз државну субвенцију од, рецимо, 50.000 евра, сада је млађима од 45 година потребна мања уштеђевина. Конкретно, за учешће им је довољно 2.500 евра. Млађи брачни парови треба да имају укупну зараду двоструко већу од издатка за кредит. Истина, мора се признати да код нас таквих нема много.
За најповољнији кредит, уз државну субвенцију од, рецимо, 30.000 евра који се отплаћује 30 година, сада је месечна рата око 19.000 динара. Ако је просечна зарада у Србији нешто изнад 23.000 динара, отплата толиког зајма са две плате у породици, уз сва финансијска стезања, уосталом као свуда у свету, ипак је некако прихватљива. Са просечном платом овде се, додуше, тешко преживљава, али је за подстанаре стамбени кредит ипак боље решење. Отприлике толико износи и кирија.
Месечне рате су ове године пале чак за око 30 одсто, најпре због смањивања камата, а делом и због продуженог рока отплате до 30 година. Због тога је и интересовање грађана све веће. Последњих месеци, како тврде банкари, кредити за станове се више траже него што је то било током целе прошле године. Банке нуде и рефинансирање већ одобрених кредита. Ни жиранти више нису проблем, осим, наравно, хипотеке као гаранције.
Максимум 100.000 евра
Готово у свим банкама максимални износ кредита је 100.000 евра у динарској противвредности. При потписивању уговора треба обратити пажњу да ли при обрачуну рате банка узима свој, већи, курс или средњи НБС. У свим банкама рата не сме прећи 50 одсто редовних месечних примања, али корисник кредита може да укључи још једно лице, које не мора да буде члан породице.
Александар Јовић, директор Националне корпорације за осигурање стамбених кредита, истиче да је за три године осигурано око 7.000 кредита у износу већем од 200 милиона евра и да би до краја 2007. године та сума требало да се повећа на око пола милијарди евра. То би била добра основа за почетак издавања државних хипотекарних обвезница, које ће се продавати на берзи и којима би требало напокон "погурати" стамбена изградња. Грађани углавном узимају кредит од 30.000 евра, јер за толики износ могу да буду кредитно способни. За остатак се сналазе на друге начине.
Ипак, без обзира на све повољније услове, за велики број подстанара, као и оних који живе у заједници, кредит је и даље недостижан јер их "спотиче" мала плата.
-----------------------------------------------------------
Кредити за чиновнике
Државни чиновници већ могу да конкуришу за куповину 1.300 станова из националног програма под посебним условима. За њих је учешће само 10 одсто, држава помаже са 20 одсто, а банка кредитира 70 одсто вредности стана. Каматна стопа може да буде максимално 5,95 одсто годишње, а рок отплате је 25 година.
-----------------------------------------------------------
Државна дотација
За стан од 50.000 евра, уз субвенцију државе, на рок од 30 година потребно је учешће од само 2.500 евра. Кредит банке износи 37.500 евра, а држава дотира 10.000 евра. У једној од банака, уз годишњу ефективну камату од 5,5 одсто, месечна рата износи 263,8 евра. По тој рачуници, укупан износ који клијент враћа безмало је 90.000 евра.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


