Европа чисти бачки канал

Врбас – Након безмало четири деценије учесталих алармантних упозорења на опасности од загађености Великог бачког канала, овај водоток у догледно време више неће бити „црна тачка“ на еколошкој мапи. Ових дана треба да почне изградња главног пречистача отпадних вода у Врбасу – тренутно највеће инвестиције у заштиту животне средине у Србији, вредне 26 милиона евра. Више од 60 одсто те суме обезбедила је Европска унија, а преостали део надоместиће републички и покрајински буџет, као и општине Врбас и Кула, које су најугроженије услед прекомерне нечистоће канала.

Према уговору са извођачима радова, ово постројење треба да буде у функцији до краја следеће године, да би се на њега прикључио магистрални колектор у који ће се сливати све отпадне индустријске и канализационе воде из овог дела Бачке, које се деценијама директно испуштају у каналско корито. Oвдашње фабрике, означене као највећи загађивачи канала, мораће да изграде властите пречистаче отпадних вода, како би могле да се прикључе на магистрални колектор. После тога уследиће чишћење канала од наталоженог муља и његово поновно оспособљавање за пловидбу и потребе наводњавања усева.

– Реално је очекивати да ће овај велики посао бити окончан у наредних пет година, да ћемо после тога моћи да кажемо да живимо у еколошки чистом окружењу. Tреба очекивати и да ће се знатно смањити број канцерогених обољења, која у забрињавајућој мери узрокује загађеност канала. Без драгоцене финансијске и стручне подршке Европе, као и без помоћи државе, које су препознале да је Велики бачки канал еколошки проблем много ширих размера од локалних, тешко да би се ишта могло учинити – каже за „Политику“ председник општине Врбас др Жељко Видовић.

Канал је најзагађенији у делу тока кроз Врбас у дужини од седам километара, низводно према Србобрану, мада представља и сталну еколошку опасност и у узводном делу за становништво Куле, Црвенке и околине. Процењује се да је само на овој деоници у њему наталожено скоро пола милиона кубних метара муља с разним отровним материјама, а дубина воде, у којој већ поодавно нема никаквих облика живота, једва да досеже педесетак центиметара. Живот поред овог водотока је несношљив, поготово у летњим месецима када се из њега шире испарења крајње непријатног мириса и са високим садржајем отровних супстанци, а густо запуштено растиње на обалама легло је комараца, инсеката и глодара, потенцијалних преносилаца многих зараза.

Према речима Светозара Буквића, председника општине Кула, измуљавање каналског корита био би узалудан посао ако овдашња индустрија пре тога не реши пречишћавање својих отпадних вода. Зато су, истиче Буквић, и повећане казне, односно накнаде које загађивачи плаћају држави за испуштање отпадних вода, па многи већ схватају да им је исплативије да инвестирају у изградњу примарних уређаја за њихову прераду, него да плаћају високе глобе и таксе.