Пуцањ у певачицу
У Природњачком музеју на Калемегдану у току је занимљива изложба посвећена свему што лети. На врло приступачан и савремен начин обрађује се тема која је одувек фасцинирала човека – летење.
– Прича се састоји из три дела, у првом се дају општи подаци о летењу, затим следи приказ активног и пасивног летења, а на крају су дати закључци о томе шта је летење омогућило онима који лете и не лете, као и шта би било без летења – објаснио је Милош Јовић, кустос ентомолог и један од организатора изложбе.
У Природњачком музеју приказано је око шездесетак врста инсеката, од којих је изложена једна ендемична врста специфична за Балкан. Посетиоци могу да виде и тридесетак врста препарираних птица, од којих су многе ретке. Летење захтева одређено понашање и одређене механизме, а на изложби су приказани различити аспекти тог лета.
За животињски свет то је активан лет или комбинација активног и пасивног, док је у биљном заступљен пасиван, јер споре и полен заправо носе ваздушне струје.
Изложба почиње фосилним примерком "пралетача" птеросауруса, старог 200 милиона година, а затим се нижу инсекти и птице. Иако то није тема ове изложбе, посетиоци могу да виде примерак заштићене врсте – лабуда грпца, којег су криволовци убили у децембру 2001. године у Лабудовом окну, природном резервату првостепене заштите. Изложен је и орао лешинар, птица која је ишчезла из наших крајева, али и препарирани дроздови, убијени у криволову код Скадарског језера. Одмах уз лабуда, изложен је и ждрал, птица коју такође прати тужна прича.
– Један од фактора угрожавања је уништавање станишта птица јер оне онда више немају где да се легу. Последња гнездећа колонија ждрала код нас се налазила на месту где је подигнуто Власинско језеро – рекла је Ивана Новчић, кустос орнитолог.
Свест о потреби очувања природе у овом музеју се развија кроз обуку младих аматера и стручњака у Центру за маркирање животиња при Природњачком музеју.
– Циљ је праћење кретања и миграција у животињском свету. Природњачки музеј је равноправан члан Еуринга, дела европске мреже прстеновача птица – објаснила је она.
Афере са шверцованим птицама, живим и убијеним, потресале су Србију, али је од 2004. учињен помак, после афере "балканских птица", највећег масакра птица који је икада забележен у Европи. Те 2003. године је на словеначко-италијанској граници нађен товар у коме је било више 100.000 замрзнутих птица певачица. Укупно, у овој афери убијено је више од два милиона малих птица.
– Помак је постепен, али га има. По важећем закону одговара се кривично, а казне су искључиво затворске. За сада, све пресуде које су донесене су условне казне затвора, али то психолошки добро делује – рекла је Александра Тадић, председница Друштва за заштиту дивљих птица, и објаснила да је током последње три године донето стотинак пресуда криволовцима.
Ипак, проблем (криво)лова и даље је присутан.
– Пре две године италијанске колеге из шумарске полиције убациле су свог човека у ловачку групу која је дошла код нас легално преко једне туристичке агенције. Он је, као и читава група, могао да бира где жели да лови, па чак и у националном парку. Нико их није ограничавао у начину лова, ни хватању живих птица – испричала је Тадићева и објаснила да су наши закони у овој области строги и јасни.
Код нас је дозвољен лов само у ловиштима за време сезоне и то на 20 врста птица. Забрањено је хватање живих, лове се пушком, уз обавезну дозволу. Међутим, лови се и сачмом, разним замкама, попут мреже, ван сезоне, ван ловишта.
На развитак птичјег света у нашем подручју неповољно је утицало и Нато бомбардовање 1999. године. Популација птица од тада је смањена. Потребно је време да се животињски и птичји свет опорави и то је нешто на шта не може да се утиче, али на криминал може, сматрају у Друштву за заштиту дивљих птица. Према њиховим подацима годишње се уништи или прошверцује око 100.000 птица из наше земље.
– Страх од птичјег грипа појачао је рад судства јер је јасно да кривокрадице могу и директно да угрозе здравље људи. Ипак, потребно је много више да би ова врста криминала била сузбијена. Јер, док ми једну птицу излечимо, прокријумчари се 10.000 других – закључила је Тадићева.
Незаконита трговина птица, крупних или ситних, ретких или не, уносан је посао. Код мање егзотичних, неретких врста плаћа се по товару, количински, а за само једну птицу грабљивицу на Блиском истоку може да се добије и 50.000 евра.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


