За хигијену 3.200 динара месечно

Иако је у последње време повећано издвајање новца од државе, факултети и даље тврде да то није довољно, да се сналазе како знају и умеју и да се право стање ствари обично види у току зиме, када се, због неплаћених рачуна, обуставља настава. Питали смо декане Факултета ветеринарске медицине и Електротехничког факултета др Велибора Стојића и др Миодрага Поповића колики су рачуни на овим факултетима, а колико држава даје, колике су плате, да ли наставници штеде и када су последњи пут запослили младог стручњака.

РАЧУНИ:

Стојић: Ја сам седам година декан и могу да вам кажем да је пре седам година Министарство плаћало 1.600.000 динара месечно, што се није битно променило до данас. Уз мање или веће осцилације, тај износ је покривао око 20 одсто укупних материјалних трошкова.

Највећи трошак су грејање и струја. Од децембра до фебруара грејање је било 2,5 милиона динара, а струја 1,2 милиона, минимум. Почетком ове године и крајем прошле, била је катастрофа. За два месеца смо добили једва 600.000 динара. Претпостављам да је разлог то што неколико факултета није плаћало грејање и, да не би дошло до прекида наставе, министарство им је платило, од заједничког колача.

Ово је огромна површина, споља има 8.000 квадрата. Грејали се ми или се не грејали, сада плаћамо 750.000 сваког месеца, целе године. То је глоба. Последња три или четири месеца знатно је повећано финансирање, вероватно зато што иду избори. У просеку добијемо од државе 1.800.000 месечно, што је сад 30–35 одсто укупних трошкова. Дакле, ако је струја милион динара, плус 750.000 динара грејање, то је то – а где је све остало: хемикалије, потрошни материјал, превоз, телефон итд.?

Поповић: Нисам задовољан финансијским стањем, али какви су услови у земљи – морамо се задовољити. У односу на неке друге факултете, стојимо добро – нама је приход од образовања око 35 одсто од укупног прихода.

Трошкови за телефон су огромни – за четири месеца 1.700.000 динара, и то не може да се смањи, не можете пословати без телефона, нарочито мобилних, а већ има доста ограничења око позивања. Инфостан је релативно мали. Наш највећи трошак је грејање и ту имамо срећу што немамо довољно простора, јер би рачун био далеко већи. Грејање и струја су око 1.250.000 месечно. Друга велика ставка су путни трошкови и дневнице, али то је неопходно, иако смо врло рестриктивни у погледу путовања на терет факултета, јер имамо доста уговора са компанијама ван Београда. Услуге одржавања зграде су око 500.000 месечно – морате ходнике да перете, одржавате тоалете. А, ево, за хигијену добијамо од Министарства просвете (пошто када добијемо средства за материјалне трошкове, добијамо и како смемо да их трошимо) од 3.200 до 4.800 динара. За службена путовања у иностранство добили смо 9.980 динара. Мислим да би можда до Сегедина могли да стигнемо. За спортске активности Министарство предвиђа од 12.000 до 25.000 динара месечно, што је, такође, смешно. За енергетске услуге добијамо од 480.000 (јануар) до 700.000, а у исто време то смо платили 1.200.000. Дакле, да немамо додатне приходе, ми то не бисмо могли да плаћамо, иако имамо малу квадратуру.

ШТЕДЊА:

Стојић: Сналазимо се тако што смо имали резерву од сарадње са Министарством пољопривреде, то чувамо, од школарина, такође, имамо приход, иако цену студија нисмо мењали четири године и штедимо на сваком кораку. Грејемо се до 15 часова, а настава траје до 20 часова. Онда се укључују грејалице, па рачун за струју оде у небеса. Превоз до посла плаћа факултет – то је 850.000 динара. Телефон је у просеку 120.000 динара, али рачуне плаћају катедре из сопствених прихода. Гледа се да не буде велики рачун, ко има пара, може да зове иностранство, а ми међусобно комуницирамо заједничком мрежом. Путовања има ако има новца. Што се тиче хемикалија, трошимо залихе, а некада су били пуни ормани. Сад се купи оно што је најнеопходније.

Поповић: Имамо око 4.000 студената, а зграда има 10.000 квадрата – ми смо на граници коју дозвољава Акредитациона комисија. Приче о додатним квадратима се сећам и када сам се ја уписивао, 1967. године – тада је декан рекао да моја генерација неће дочекати крај школовања у овој згради. Настава је од осам ујутру до 10 часова увече и викендом, јер испите и колоквијуме не можемо да држимо радним данима, па морамо викендом. Ми смо, ваљда, једини факултет у Србији који ради и недељом.

ШТА ДА СЕ УРАДИ:

Стојић: Ово је Универзитет града Београда који има највећу привреду у Србији, а он нас третира као да смо тринаесто прасе. Прво, не би требало да нам дижу цене како им је воља, са 480.000 динара на 750.000 динара сваког месеца и, друго, треба да плаћамо грејање као школе и обданишта, што је и логично – и ми смо васпитно-образовна институција. Дакле, град треба да учини нешто за свој Универзитет, као што то ради Нови Сад. Такође, није поштено да неки факултети не плаћају рачуне целе године и да им на крају то плати држава, од заједничких средстава. Дакле, ако се већ рефундира грејање, онда да се рефундира сваком факултету, а не да будемо кажњени ми који редовно плаћамо.

Поповић: Решење је да влада поштује уредбу о финансирању високог образовања коју је донела пре неколико година – ми је нисмо писали. Тамо је наведено које трошкове држава мора да сноси у потпуности. По мом мишљењу, мора да финансира у потпуности грејање, струју, воду – без тога не може да се послује, морате се претплатити и на стручне часописе; а неке трошкове не мора уопште да финансира, на пример, путовања. Срећом, немамо превише лабораторијских вежби, али, на пример, хемија их има и када ураде један експеримент, не могу поново да га изводе са потрошеним материјалом. Ми имамо проблем одржавања опреме и набавке нових инструмената – када вам прође 1.000 студената кроз једно радно место, нешто мора да се поквари. Не сећам се ни као професор (а ово је други мандат како сам декан) када смо последњи пут добили средства за набавку опреме. Сналазимо се како знамо и умемо – нешто смо добили преко НИП-а и Министарства науке, иако смо и ту били закинути.

ПЛАТЕ:

Стојић: Наше плате су тачно оне које добијамо од Министарства просвете и науке, у динар. Асистент добија око 43.000 динара, доцент 56.000, ванредни професор око 65.000, а редовни професор 74.000 динара. Има факултета на којима је плата и 350.000 динара – то су они који уписују огроман број самофинансирајућих студената. Наша школарина је 120.000, а на Правном је 80.000 динара, а за шта – за папир и оловку?! Ми школарину нисмо дизали четири године и не намеравамо ни следеће. Нема народ пара, ево, сад половина студената није оверила семестар.

Поповић: Паре за плате стижу редовно, два пута месечно, мада је тешко рећи колико држава даје за редовног професора, око 60.000 динара нето. Наше плате су 15–20 одсто веће, јер део средстава који зарадимо по другим основама (сарадња са привредом, рад на међународним пројектима, нешто мало од школарина) прелијемо у наставу.

ЗАПОШЉАВАЊЕ:

Стојић:  Наша служба прати пољопривреду, а она назадује у последњих неколико година. Од око милион крава, сада има око 400.000, нестају мала домаћинства по селима, масовно се увозе замрзнуте свињске полутке и тако се уништава производња свиња у Србији. Када сељак има рачуницу да гаји стоку, тада и наши ветеринари боље живе. Такође, чињеница је да колеге у унутрашњости лако добијају посао, док колегинице добијају мало теже.

Добри студенти желе да остану на факултету – како се празни место, ми запослимо, ево, баш пре неки дан запослили смо њих четворо. Годишње запослимо од 12 до 15 нових запослених и имамо принципијелан став да нико после 65 године не остаје на факултету. За две године око 25 редовних професора иде у пензију, међу њима и ја.

Поповић: Наши кадрови су веома тражени и у земљи и у иностранству. На факултету је око 270 запослених, просек година је  45, што варира због ове најмлађе радне снаге. Имамо добру праксу – да младе који су се истакли током студија задржимо после у звању лабораторијског инжењера, уместо средњег стручног кадра, који је пре био. Имамо 10–15 инжењера који раде у лабораторијама, али немају звање које директно омогућава рад у настави. Сад смо запослили петнаестак младих који раде на научним пројектима и имамо пет-шест њих који су неангажовани на неким комерцијалним пројектима, а уписани су на докторске студије. Администрација нам је ефикасна, мала у односу на друге факултете, у нашем студентском одсеку имамо пет запослених на 4.000 студената. Практично, овде редови не постоје, а све захваљујући информатици.

Сандра Гуцијан

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

. Дипломе неких приватних факултета су заиста приватне. Нису за јавну употребу.

. Знање се плаћа нормално. Незнање је нешто скупље.

. Да ли на полицијској академији професори предају како натерати студента да призна шта зна?

. За разлику од државе, студенти доста улажу у факултете.

. Само они студенти који заврше економски факултет схватиће да су опљачкани.

. Школовање је бесплатно. Зато толико кошта.

. Знање је непроцењиво, али свака оцена има своју цену.

. Формирано је слободно тржиште знања. Оцене су на слободној погодби.

. Поједини факултети су постали као банке. Потребно им је обезбеђење да чува касу.

. И за математичке операције потребан је плави коверат.

. Како завршити факултет? Па, постоји хиљaду евра начина.

. Кад су у питању школарине, стоматолошки факултет је баш показао зубе.

Драгутин Минић