Опрезно с храном кад је топло

Опрезност приликом куповине и спремања хране требало би да је у ово доба године максимална, саветују лекари и стручњаци за исхрану. Благе стомачне тегобе, здравствени проблеми, али и озбиљна тровања само су неке од последица уколико покварена намирница доспе у наш организам.

Инспектори редовно контролишу продавнице брзе хране, али суграђани који би да утоле глад на првом киоску или да пазаре млечне производе на пијаци требало би да буду обазриви. Како препознати и избећи покварену храну, питање је које потрошачи изнова постављају сваког лета. Лекари одговарају да је најбољи лек превентива – избегавати сумњиве намирнице и све их добро опрати или термички обрадити.

Начелница Јединице за унапређење исхране и контролу здравствене исправности хране у Градском заводу за јавно здравље др Весна Пантић-Палибрк саветује да приликом куповине треба водити рачуна о изгледу, року употребе и чувању намирница.

– Лако кварљиве производе требало би куповати само у радњама у којима се чувају у расхладним уређајима. Ако се купује на зеленим пијацама, производе од млека би ваљало пазарити у млечним халама које имају расхладне уређаје, а никако на тезгама – саветује др Пантић-Палибрк.

Осим приликом куповине, у тропским данима са намирницама морамо бити обазриви и код куће, саветују лекари. И ту се ваља придржавати појединих правила која ће гарантовати здрав залогај.

– Најпре се саветује адекватно прање под млазом текуће воде. Сваки лист лиснатог поврћа требало би прати појединачно, купус и пре и после сечења, краставце такође и пре и после чишћења, а јагоде би најпре требало опрати заједно, а затим и сваку појединачно. Обавезно је и водити рачуна да се испечено месо или сувомеснати производ не секу на истој радној површини као и сирово месо – каже она.

Лекари подсећају да се загађеном храном преносе многе болести, а да се у повољним условима из једне бактерије за седам сати развије више од 2.000.000 бактерија. Особе заражене микроорганизмима из намирница могу да прођу без симптома, да имају само благ цревни поремећај, али могу да дођу и у стање тешке дехидрације, односно да изгубе велике количине течности, што води поремећају општег стања организма.

– Због тога храну која се не поједе треба брзо ставити у фрижидер и чувати је најдуже пет дана. Уколико неко жели дуже, саветујемо да је одмах замрзне. Треба често прати руке, темељно подгрејати кувану храну и никако не припремати мајонез, крем и сладолед од некуваних јаја – наглашавају лекари.

С. Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Лагани оброци и што ранија вечера

Нутриционисти саветују да би исхрану требало прилагодити високим температурама.

– У летњем периоду препоручује се што више воћа и поврћа и свежих салата. Треба избегавати масну храну, а за оне који воле месо, ту је риба. Добар је и млади сир, а унос што више течности се подразумева. Рецепт је, стога, јасан – лагани оброци и што ранија вечера – саветује Ана Тодоровић, нутрициониста Дома здравља „Савски венац”.

Нутриционисти кажу и да, уколико крећемо на пут, месо обавезно морамо да чувамо у фрижидеру, а још боље је, кажу, одустати од транспорта свежег меса и одлучити се за неки сувомеснати производ.