Oprezno s hranom kad je toplo

Opreznost prilikom kupovine i spremanja hrane trebalo bi da je u ovo doba godine maksimalna, savetuju lekari i stručnjaci za ishranu. Blage stomačne tegobe, zdravstveni problemi, ali i ozbiljna trovanja samo su neke od posledica ukoliko pokvarena namirnica dospe u naš organizam.

Inspektori redovno kontrolišu prodavnice brze hrane, ali sugrađani koji bi da utole glad na prvom kiosku ili da pazare mlečne proizvode na pijaci trebalo bi da budu obazrivi. Kako prepoznati i izbeći pokvarenu hranu, pitanje je koje potrošači iznova postavljaju svakog leta. Lekari odgovaraju da je najbolji lek preventiva – izbegavati sumnjive namirnice i sve ih dobro oprati ili termički obraditi.

Načelnica Jedinice za unapređenje ishrane i kontrolu zdravstvene ispravnosti hrane u Gradskom zavodu za javno zdravlje dr Vesna Pantić-Palibrk savetuje da prilikom kupovine treba voditi računa o izgledu, roku upotrebe i čuvanju namirnica.

– Lako kvarljive proizvode trebalo bi kupovati samo u radnjama u kojima se čuvaju u rashladnim uređajima. Ako se kupuje na zelenim pijacama, proizvode od mleka bi valjalo pazariti u mlečnim halama koje imaju rashladne uređaje, a nikako na tezgama – savetuje dr Pantić-Palibrk.

Osim prilikom kupovine, u tropskim danima sa namirnicama moramo biti obazrivi i kod kuće, savetuju lekari. I tu se valja pridržavati pojedinih pravila koja će garantovati zdrav zalogaj.

– Najpre se savetuje adekvatno pranje pod mlazom tekuće vode. Svaki list lisnatog povrća trebalo bi prati pojedinačno, kupus i pre i posle sečenja, krastavce takođe i pre i posle čišćenja, a jagode bi najpre trebalo oprati zajedno, a zatim i svaku pojedinačno. Obavezno je i voditi računa da se ispečeno meso ili suvomesnati proizvod ne seku na istoj radnoj površini kao i sirovo meso – kaže ona.

Lekari podsećaju da se zagađenom hranom prenose mnoge bolesti, a da se u povoljnim uslovima iz jedne bakterije za sedam sati razvije više od 2.000.000 bakterija. Osobe zaražene mikroorganizmima iz namirnica mogu da prođu bez simptoma, da imaju samo blag crevni poremećaj, ali mogu da dođu i u stanje teške dehidracije, odnosno da izgube velike količine tečnosti, što vodi poremećaju opšteg stanja organizma.

– Zbog toga hranu koja se ne pojede treba brzo staviti u frižider i čuvati je najduže pet dana. Ukoliko neko želi duže, savetujemo da je odmah zamrzne. Treba često prati ruke, temeljno podgrejati kuvanu hranu i nikako ne pripremati majonez, krem i sladoled od nekuvanih jaja – naglašavaju lekari.

S. Despotović

-----------------------------------------------------------

Lagani obroci i što ranija večera

Nutricionisti savetuju da bi ishranu trebalo prilagoditi visokim temperaturama.

– U letnjem periodu preporučuje se što više voća i povrća i svežih salata. Treba izbegavati masnu hranu, a za one koji vole meso, tu je riba. Dobar je i mladi sir, a unos što više tečnosti se podrazumeva. Recept je, stoga, jasan – lagani obroci i što ranija večera – savetuje Ana Todorović, nutricionista Doma zdravlja „Savski venac”.

Nutricionisti kažu i da, ukoliko krećemo na put, meso obavezno moramo da čuvamo u frižideru, a još bolje je, kažu, odustati od transporta svežeg mesa i odlučiti se za neki suvomesnati proizvod.