Повратак ватри

Како се зима приближава и све јаче стеже обруч око нас, дани су све краћи, ноћи све хладније и све више времена проводимо у кући. Прави је тренутак за размишљање о сопственој топлој ватрици. Било да је планирате као првенствено естетски елемент или главни извор топлоте, то је увек посао који се ради са уживањем. Огњиште је одувек, још од првих кућа, средиште целокупног живота породице. Пламен ствара посебну атмосферу и нарочиту врсту топлоте, посебно у леденим ноћима. То је место где се чланови домаћинства окупљају и дискутују о дневним активностима, примају се гости, обедује се или се завршавају послови. Tо је идеална позиција за одмор и опуштање. Љубавни парови могу да проведу сате испред трепераве ватре камина.

Грејање пећима на чврсто гориво је најстарији и најједноставнији облик грејања који се одржао до данас и коме се, у условима енергетске кризе, све чешће враћамо. Када би правилна брига о шумама била осигурана, дрво би могло да буде еколошки најповољнији извор топлоте. При сагоревању дрвета ослобађа се тачно онолико угљен-диоксида колико је дрво преузело из атмосфере током свог живота. То је исто онолико угљен-диоксида колико би се ослободило и ако бисмо дрво оставили да иструне у шуми.

Сагоревањем дрвета ослобађа се топлотна енергија, а та топлота се преноси на околни простор, непосредно или преко површине пећи, струјањем ваздуха (конвекцијом) и директним зрачењем. На овом принципу базирани су камини, каљеве и друге зидане пећи, традиционалне металне пећи, шпорети на дрва и слично.

КАМИНИ се развијају још од десетог века, нарочито код северних народа, а највише у Енглеској и Француској. Они греју просторију отвореном ватром са једне стране. Степен топлотног искоришћења на овај начин је релативно нерационалан и зато су били потиснути из употребе за грејање просторија и градили су се углавном због пријатног романтичног изгледа. Савремени камини прилагођени су штедљивијем располагању горивом и бољем искоришћењу топлоте. Унутрашњост се гради од шамотне опеке. Шамот је постојан и дуготрајан материјал који добро акумулира топлоту и дуго је емитује. Уграђивање металног кућишта додатно побољшава ефикасност. Између зиданог и металног кућишта оставља се простор одакле се загрејан ваздух посебним каналима емитује у простор. За циркулацију ваздуха неопходно је обезбедити довод хладног (спољног) ваздуха.  

Фасада камина може бити обрађена на многе начине. Кроз историју изглед камина пратио је смену познатих стилова. Недовољно промишљена потреба да се данас дословно опонаша неки од класичних стилова неретко води ка кичу. Камин заузима значајно место у соби и једном када се упали ватра он просто плени. Његов стил треба да одражава лични стил власника и да буде у складу са осталим стварима које се у простору налазе.

На располагању су нам различити материјали: мермер, камен, опека, дрво, гипс и слично. Могући облици су безбројни, како класични тако и модерни. Један од најчешћих је такозвани портал. Портал се поставља испред ложишта и састоји се од наглашених стубова и хоризонталне плоче. Савремени камини од челика могу бити врхунски дизајнирани и лако проналазе место у модерном ентеријеру. То су најчешће камини са ложиштем затвореним ватросталним стаклом. Уколико је ложиште камина отворено, искакање жара треба спречити заштитном мрежицом. Искре могу да се нађу и на неколико метара од камина. Из истог разлога испред камина поставља се заштитна плоча од мермера или метала. Најбоље је, ипак, угасити камин када се напушта кућа.

КАЉЕВЕ ПЕЋИ се граде од керамичког материјала. По керамичким елементима стандардизованим на величину 22х22 сантиметра, такозваним каљевима, и добиле су име. У свом развоју ове пећи прошле су кроз различите фазе. Од високих, ишараних венцима и украсима, ложених искључиво дрвима, до данашњих ниских и технички рационалнијих, које осим дрвима могу да се ложе и угљем или уљем.

Израда каљевих пећи започела је почетком осамнаестог века на северу Европе где су зиме веома дуге. Због практичности, њихова употреба брзо се ширила и у друге крајеве Европе. Нарочито су биле популарне у Холандији, Немачкој и аустроугарским земљама. Најпре су спољашње декоративне плоче биле беле и равне, потом су украшаване цветним десенима, да би коначно добиле заобљене рељефне форме различитих боја. Временом постају незаобилазни комад намештаја и доминантан део простора – како величином тако и као једини извор топлоте у кући.

Каљеве пећи су погодне за дуге зимске периоде. Оне представљају један од најквалитетнијих извора топлоте. Њихова акумулациона моћ је велика. Пространо ложиште омогућава ефикасно сагоревање и преношење топлоте на спољашњост пећи. С друге стране, ове пећи су лошије решење за прелазне периоде када је потреба за загревањем променљива.

Према дебљини зида каљевих пећи, разликују се тешке (11-13 цм), средње (9-11 цм) и лаке (6-9 цм). Лаке пећи морају да се ложе чешће од тешких. За квалитет топлоте, међутим, најважније је решење компликованог система цеви унутар саме пећи. Тиме се решава несметано сагоревање и одвођење нуспродуката. Каљеве пећи већег капацитета могу да служе и за грејање више просторија.

ЗИДАНЕ ПЕЋИ су непревазиђени старински облик пећи. Некада су се користиле за печење хлеба – такозване хлебне пећи, за грејање животног простора и за припремање и подгревање оброка. Нарочито су биле популарне у Војводини, мада се могу наћи и у другим крајевима земље. И данас се користе зато што одлично акумулирају топлоту. Зидају се од непечене цигле и облажу блатним малтером. У ентеријеру лепо изгледају и дају простору топао традиционалан призвук. Ложиште је обично у суседној просторији, чиме она у којој се борави остаје чиста и лакше се одржава.

МЕТАЛНЕ ПЕЋИ су се раније израђивале од челичног лима. То су такозване бубњаре. Савремене металне пећи имају посебно ложиште од ливеног челика и омотач од челичног лима. Модели ових пећи су бројни. Према концепцији разликују се две основне категорије: са горњим и са доњим сагоревањем. Прва група пећи има простор за пуњење горивом које се потпаљује одозго и сагорева наниже. Једно пуњење просечно траје око осам сати. На дну се налази пепељара. Други тип металних пећи користи висококвалитетно гориво нормиране крупноће. Гранулирано гориво налази се у посебном високом цилиндричном резервоару одакле помоћу специјалне решетке са покретним дном силази у комору за сагоревање. 

За који год облик огњишта да се одлучите, једно је сигурно – оно ће постати средишња тачка живота куће. Његов живахан пламен прожимаће вас топлином и спокојем.