Буш тражи помоћ

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 27. новембра – Америка је почела дипломатску офанзиву, можда најнеобичнију откад је остала једина суперсила: председник Џорџ Буш и његов тим крстаре светом тражећи – стратешку помоћ за решавање главних међународних криза. Притиснута растућим искушењима на спољним фронтовима и унутрашњим захтевима за промену ратне политике, вашингтонска администрација настоји да објасни како су невоље у које је запала заправо глобални проблеми, па да у њиховом решавању "остатак света" треба да на себе преузме више одговорности и терета него досад.

Такве поруке, према овдашњим познаваоцима, шеф Беле куће носи и на сутрашњи самит НАТО-а у Риги и потом на Блиски исток, на предвиђени сусрет са ирачким премијером Нуријем ал Маликијем. Претходно је на вијетнамском самиту Азијско-пацифичке економске кооперације настојао да додатно дефинише односе с Русијом и Кином, чије улоге у интернационалним пословима расту упоредо са америчким повећаним растезањима између великих бојишта…

Трећи тест алијансе

Од савезника у западној алијанси, како се најављује, Буш ће тражити да повећају војне издатке, како би били "спремнији за модерне изазове", а нарочито да покажу чвршћи борбени ангажман у Авганистану, где  талибани, свргнути пре скоро пет година, појачавају акције и прете како тамошњој власти тако и циљевима међународне коалиције с мандатом УН. Овде се истиче да је то трећи "генерацијски тест" НАТО-а – после хладног рата и војних интервенција на Балкану (што је био први ангажман алијансе изван њеног простора, а без мандата УН) – у коме је "на коцки" њена способност за решавање криза на удаљеним тачкама планете. "Неуспех у Авганистану био би катастрофалан за алијансу", упозорава бивши командант НАТО-а у Европи, амерички пензионисани ваздухопловни генерал Џозеф Ралстон. Недовољна ангажованост Европљана као и преангажованост САД у Ираку могле би, сугерише, да угрозе "осигуравање њихове победе" на том попришту где НАТО има око 30.000 војника.

НАТО је већи него икад, али му у Авганистану акције застају због раскола између чланица које у пуној меру учествују у борбама и оних који не показују довољно такве спремности, оцењује "Њујорк тајмс". Буш ће на самиту покушати да издејствује отклањање бар неке од 50 "препрека" које разне нације постављају ангажману својих тамошњих трупа, међу којима су и ноћне акције. 

У Риги неће бити пријема нових чланица, прогнозира се, уз напомену да ће се дати "охрабрење" претендентима као што су Хрватска, Македонија и Албанија. Предвиђа се, међутим, иницијатива за "глобално партнерство" којим би се "признао нечлански допринос" који мисијама НАТО-а дају Аустралија, Јапан, Јужна Кореја, Шведска и Финска.

Док је у Авганистану на проби јединство па и стратешки смисао НАТО-а, Блиски исток се испоставља као кључни тест спољнополитичког ауторитета Америке. Поставља се, наиме, питање – може ли она да контролише то хронично и акутно потресено подручје, које сматра "виталним по сопствене стратешке интересе".

Бржи одговор тражи ирачка криза, за коју двопартијска студијска група Бушу предлаже одступање од неких искључивости – као што је одбијање дијалога с "непријатељским" Ираном и Сиријом. Те две земље су одавде оптужене за мешање у суседове ствари, али амерички стратези сада сматрају да тај њихов "утицај" треба признати – како би био искоришћен за заустављање грађанског рата који прети распадом Ирака. Да делују умирујуће по верској сродности – Дамаск на суните, а Техеран на шиите.

И то је лакше замислити него извести. Сирија би заузврат могла да тражи да јој Израел врати Голанску висораван, а Иран да Америка попусти пред његовим нуклеарним плановима. Уз све то, Вашингтон тим евентуалним партнерима замера да "дестабилизују Либан"…

Укрштени интереси

У следећој години Блиски исток би могао да буде оптерећен с три истовремена грађанска рата – у Ираку, Либану и на палестинским територијама – упозорио је јордански краљ Абдулах, који као домаћин сусрета Буша и Ал Маликија очекује да допринесе да не дође до таквог ланчаног лома. Амерички потпредседник Ричард Чејни је прошлог викенда у Саудијској Арабији настојао да повећа "конструктивни ангажман" и тамошњег двора.

САД би, заправо, да створе савез са сунитским пријатељским земљама против растућег утицаја шиитског Ирана, оцењује "Вашингтон тајмс". По том листу, одавде се жели савезништво Саудијске Арабије, Египта, Јордана, Јемена, Омана па и Турске у супротстављању Техерану.

Ирак се, при том, испоставља као полигон укрштања интереса с несагледивим крајем. Једнострани поход Американаца и претерано њихово концентрисање на тај фронт, ослабили су јединство унутар НАТО-а као и дејство алијансе у Авганистану, заоштривши односе на Блиском истоку, што је, уз повећану тражњу Кине и Индије, поскупело енергенте – а профит у том сектору је, како се овде примећује, повећао спољнополитичку енергичност Русије…