Да се чује глас студената

Ко ће у наредном трогодишњем мандату бити ректор Универзитета у Београду знаће се 18. децембра. У трци за првог човека БУ су професор др Бранко Ковачевић, декан Електротехничког факултета, и професор др Александар Липковски, један од садашњих проректора Београдског универзитета. Управо с њима разговарамо о будућности Универзитета и најпречим задацима ректора у наредном периоду.
Професор Липковски истиче да је део тима садашњег ректора Дејана Поповића и да ће, ако буде ректор, наставити започет посао. Следиће исту оријентацију.

– У септембру је усвојен нови Статут БУ. Залагаћу се за његову доследну имплементацију и доношење пратећих докумената. Предстоји интеграција важних функција Универзитета: стварање јединственог информационог и библиотечког система, јединствених стандарда рада и контроле квалитета, креирање јединствене политике уписа. Битно је и да се међународна сарадња несметано одвија по факултетима, али уз координацију Универзитета – објашњава Липковски.

Проректор сматра да држава мора да појача финансирање својих универзитета, јер је реч о новим функцијама које до сада нису биле интегрисане на Универзитету.

– Уосталом, цео досадашњи систем финансирања није био добар и требало би да претрпи суштинске измене. Недопустиво је да се терет финансирања студија пребаци на студенте – упозорава Липковски.

И наглашава да ће велики задатак бити и враћање национализоване имовине Универзитету, што би омогућило БУ да врло брзо стане на солидне финансијске основе, с обзиром на то да је пре Другог светског рата био међу десет најбогатијих европских универзитета. Али је за то, вели Липковски, "потребна и сарадња државе".

Проректор указује и на то да је за будућност БУ "веома важно да се у одговарајућој мери у обзир узима и мишљење студената и сарађује са студентским организацијама".

Према његовом мишљењу, за сада је неприхватљив захтев за потпуну интеграцију у којој би факултети изгубили статус правног лица, јер би то довело до распадања Универзитета. Они који зарађују били би мотивисани да изађу из БУ, а они који не зарађују изван основне функције хтели би овим првима да узму део прихода.

И професор Ковачевић сматра да је једно од најважнијих питања финансирање Универзитета које није решено. Морали би да буду утврђени критеријуми по којима се финансирају универзитети и да се склопи уговор између оснивача и факултета.

– До сада држава ништа није дала за реформу универзитетског образовања. Све су одрадили и платили факултети из сопствених прихода и једним делом из донација. Акредитацију факултета и универзитета би морао да плати оснивач, а то је држава кад је реч о државним установама. По садашњем ценовнику, акредитација по факултету стаје око два милиона динара – упозорава декан Електротехничког факултета.

Он се залаже да, по угледу на америчке и моделе који постоје у земљама ЕУ, и бивши студенти БУ формирају донаторске фондове, такозване алумни организације. Рецимо да такав фонд универзитета Харвард "тежи" 18 милијарди долара.

Циљ реформе по принципима Болоњског процеса јесте да у оквиру изборних предмета студент може да бира предмете са Универзитета, а не само са свог факултета.

– Ићи ће се на друге видове организовања. Створиће се иновациони центри, научно-технолошки паркови. Ту ће се организовати и настава и научноистраживачки рад, мултидисциплинарне студије. И ти центри и паркови ће имати свој рачун и биће правно лице, а факултети ће онда бити јединице универзитета и неће имати статус правног лица. У том смислу мораће да се мења и закон. Уосталом Електротехнички, Математички, Правни и Медицински факултет већ оснивају научни парк у области информационо-комуникационих технологија – казује Ковачевић.

И он је мисли да глас студената треба да се уважава у одређеној мери. Такође, сматра да студијски програми морају да се још мењају и редукују на свим факултетима како би студенти заиста могли да дају годину за годином без преношења испита, како то сада и закон налаже за оне који желе да буду "на буџету".

-----------------------------------------------------------

Биографије кандидата

Проректор Универзитета у Београду Александар Липковски говори руски, енглески и немачки, а служи се многим словенским језицима. Рођен је у Истанбулу, 31. марта 1955. Основно образовање је стицао у Москви, Прагу и Београду. Средње образовање и прву годину студија математике завршио је на Механико-математичком факултету Московског државног универзитета. Студије је наставио на београдском Природно-математичком факултету, где је и дипломирао, магистрирао и докторирао. Пре него што се запослио на ПМФ-у, радио је као асистент-истраживач на Ваздухопловнотехничком институту у Београду. Усавршавао се на универзитетима и институтима у Москви, Бону и Тибингену. Објавио је више од 30 научних и стручних радова. Био је и декан београдског Математичког факултета.

Актуелни декан Електротехничког факултета, Бранко Ковачевић, рођен је 29. јуна 1951. године у Београду. Завршио је београдску Основну школу "Синиша Николајевић" и Осму (садашњу Трећу) београдску гимназију. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на београдском Електротехничком факултету. Радио је прво у Институту "Михајло Пупин" и у Војнотехничком институту, а на Факултет је дошао 1982. године. Ради на Катедри за аутоматско управљање. Говори енглески и служи се руским и француским. Као гостујући професор предавао је на државним универзитетима Флориде, Турку у Финској, Багдаду и Триполију. Објавио је око 300 научних и стручних радова.