Полицијска етика

Шеф лондонског Скотланд јарда Пол Стивенсон поднeо је оставку, током конференције за новинаре коју је директно преносила телевизија, због повезаности са скандалом прислушкивања за који је оптужена медијска група магната Руперта Мардока. Та афера последњих дана потреса Британију.

Стивенсон је критикован јер је, као полицијског консултанта за односе с јавношћу, 2010. године ангажовао Нила Волиса, бившег извршног директора таблоида „Њуз оф д ворлд”, прошле недеље ухапшеног због скандала.

Сада већ бивши шеф Скотланд јарда објаснио је да није он одлучио да ангажује Волиса и да није знао за његову повезаност са прислушкивањем телефона. Али поднео је оставку. Енглези су схватили његов потез као нормалан неизнуђен и морални чин.

Грађани Србије MУП-у месечно поднесу око 10, а годишње око 120 представки у којима се жале на полицијску тортуру. Жалбе се односе на прекомерну употребу средстава принуде приликом интервенције полиције, легитимисања, претресања стамбених објеката, изнуђивања исказа у службеним просторијама, ради признања да су извршили кривично дело и прекршај за који се сумњиче, као и због примања мита, бахатог понашања и претњи.

Примера има много, али недавно је један такав доспео у јавност. Медији су пренели да је млади полицајац, после саобраћајног ексцеса, истрчао из службеног аутомобила, па иако на боловању (?!) витлао пиштољем, претио и насртао на другог учесника у саобраћајном инциденту. Испоставило се да је тај други службеник Безбедносно-информативне агенције, па да није тек тако хтео да устукне пред разјареним колегом. Да није стигла интервентна патрола па смирила завађене, питање је како би се све завршило.

Осиљени полицајац, запослен је у одељењу полиције за заштиту важних личности, а, иначе, син је начелника полицијске управе. И није му то први такав инцидент.

Директор БИА и директор српске полиције су се нашли поводом тога и „испеглали” случај.

„Пеглање” случајева је постао манир, не само у полицији.

Енглез поднесе оставку, а наши се праве Енглези, мада то нису.

Нација не може да се сети неке оставке државног службеника из моралних разлога. Та категорија код нас као да је заборављена.

Значај полицијске етике за демократске и реформске процесе не треба појашњавати. Пројекат „Подстицање укључивања цивилног друштва у реформу полиције” објавили су ових дана Београдски центар за људска права и Београдски центар за безбедносну политику. „Полицијску етику сматрамо једним од стубова демократских и реформских процеса полиције у Србији, а нарочито је важна у вези која неопходно постоји између државе, грађана и полиције”, нагласили су истраживачи.  

Министарство унутрашњих послова треба да настоји да полицијски систем постане саставни део заједнице, а не од грађана отуђени репресивни апарат са монополом примене силе – закључак је овог истраживања.

Млади полицајци у средњој школи у Сремској Каменици уче основе етике. Дакле, има шансе!