Европске стресне банке не прете Србији

У случају преливања „финансијске заразе” из суседних земаља код нас, штедише које новац држе у грчким и италијанским банкама немају разлога за бригу. Европско регулаторно тело за банкарство саопштило је да је осам од укупно 90 банака на Старом континенту пало на стрес-тесту, који је требало да покаже како би ове финансијске куће пребродиле нове шокове. Од банака које имају филијале у Србији, на тесту су пале аустријска Фолкс и грчка Еуробанк ЕФГ. Према објашњењима стручњака, то значи да ове институције немају довољно средстава да у случају кризе зауставе озбиљне поремећаје. Познаваоци економских прилика, ипак, поручују штедишама да могу мирно да спавају.

У Народној банци Србије истичу да су све банке које раде код нас сигурне, добро капитализоване и редовно испуњавају своје обавезе. У централној монетарној институцији подсећају да „све банке које послују у Републици Србији представљају правна лица са сопственим капиталом, који искључиво служи за обезбеђење сигурности поверилаца тих банака у Србији и не може се одавде повући”.

У Еуробанци ЕФГ објашњавају да послују по прописима НБС-а, који су строжи од регулативе Европске уније.

– Све банке у Србији, укључујући Еуробанк ЕФГ, имају високу адекватност капитала, ликвидне су и редовно испуњавају финансијске обавезе, јер иза њих стоји и држава са обавезним гаранцијама заштите депозита. Треба напоменути да је Еуробанк ЕФГ константно међу најкапитализованијим банкама на тржишту и једна од водећих пет, по билансној активи – објашњавају у овој банци.

Додају да је прошлонедељни стрес-тест био посебно ригорозан за грчки банкарски систем, јер је први пут обухватио сценарио знатног губитка на свим врстама грчких државних обвезница, као и на кредитима са државним гаранцијама, заједно са очекивањима о смањењу прихода, повећању резервисања за кредитне ризике на годину дана за најмање 50 одсто.

– Све грчке банке су заправо успешно положиле стрес-тест, као што је и потврђено у саопштењима од грчког Министарства финансија и централне банке Грчке.

Треба појаснити да је Европско регулаторно тело за банкарство објавило резултате који су били базирани на претпоставкама статичког биланса стања на крај децембра 2010. године, не узимајући у обзир одређене стратешке акције које су комплетиране или у поступку реализације. Искључиво из техничких разлога, одређене иницијативе које је Еуробанк ЕФГ до данас обезбедила или нису објављене пре 31. децембра прошле године – појашњавају у овој финансијској институцији.

Такође, по важећим законима државе Србије постоји и механизам „за не дај боже” који може да заштити становништво од евентуалних ризика. Према речима Бошка Живковића, председника Савета гувернера, то је омогућено крајем прошле године након што је усвојен пакет измена и допуна закона који предвиђају на који начин ће се заштитити порески обвезници у случају проглашења системске кризе или евентуалне ликвидације неке банке.

– Нема никаквих разлога за страх. НБС може да контролише токове капитала, као и како се краткорочни зајмови овдашњих банака усмеравају назад према матицама. Никакве озбиљне промене нису уочене. Уколико их и буде, поново ћемо, у сарадњи са Међународним монетарним фондом, обновити Бечку иницијативу из 2009. године, која је обавезивала банке да средства не повлаче из Србије тако што ће задржати исти ниво изложености – објашњава Живковић.

Држава, по закону гарантује за штедњу до 50.000 евра, али је антикризним пакетом усвојен додатни вид гаранције. По Закону о депозитима, да би се осигурала стабилност финансијског система влада може да донесе одлуку којом ће у одређеном периоду обезбедити већу заштиту депонената. То подразумева повећање гарантованог износа на суму већу од 50.000 евра или проширење круга депонената, чија се штедња сматра осигураном.   

– Циљ ових мера је да се спречи ширење панике – објашњава Бошко Живковић.

Да држава може смирујуће да делује на штедише најбољи пример је ситуација с краја 2008. године, када су штедише за врло кратко време повукле око милијарду евра из банака. Креатори економске политике су тада реаговали, па је уместо дотадашњег износа од три хиљаде евра, држава гарантовала за штедњу до 50.000 евра. То је подсећа Живковић, добрим делом утицало да се касније, током кризе, новац који се одлио из банака врати у филијале.

Ни економиста Саша Ђоговић не види да ризици из Италије или Грчке могу да се прелију код нас. Како каже, банке имају довољно капитала да могу да измирују своје обавезе.

Бивша министарка финансија Диана Драгутиновић овај ризик је предвидела пре више од годину дана када је најавила усвајање пакета закона који би требало да обезбеди финансијску стабилност у случају проглашења системске кризе. Шест месеци касније, односно крајем прошле године донете су измене и допуне Закона о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање, али и Закона о банкама, осигурању депозита и Агенцији за осигурање депозита. Основни циљ законског пакета за „не дај боже” био је стварање правних претпоставки за благовремену акцију државних органа, која би спречила кризне ситуације или утицала на ублажавање њихових ефеката. Намера државе била је и заштита интереса штедиша, као и умањење државних трошкова у случају спасавања банака, које својим пословањем могу угрозити финансијску стабилност.