Проблем "функционалних апстинената"

Вероватно је за сигурну процену излазности на предстојећим парламентарним изборима 21. јануара још рано, али, према оценама појединих аналитичара, она ће бити између 40 и 60 одсто од укупног бирачког тела. Оно је, да подсетимо, на уставном референдуму 28. и 29. октобра бројало 6.639.385 грађана с правом гласа.

Међутим, ова цифра се мења када политичке партије или поједини аналитичари желе да укажу на велику или реалну излазност. Тада се истиче да је у Србији стварно присутно око 5,5 милиона бирача, те да је и број оних који су у прилици да изађу на биралишта за десетак процената већи од званично проглашене излазности.

Разлику од око милион грађана с правом гласа чине углавном "функционални апстиненти", односно особе које не могу да дођу на своја бирачка места, јер живе у другом месту у Србији или у иностранству, а нису одјавили претходно место пребивалишта.

Поменута бројка "функционалних апстинената" је ипак, само процена, јер никада нико није радио истраживање о овоме, истиче Ђорђе Вуковић из Центра за слободне изборе и демократију, додајући да ће Цесид до Нове године добити резултате истраживања на 10.000 испитаника, које би требало да покаже тачан ниво овог одступања и да прецизира које су то групе бирача које спадају у ову групу апстинената. Према његовим речима, један мањи број, свега неколико хиљада, чине умрле особе и оне које су промениле адресе у Србији, а то није евидентирано у бирачким списковима (и то, по Вуковићевим речима, није драстичан проблем ако се узме у обзир укупан број бирача).

Вуковић истиче да је бирачки списак сада релативно добар и заправо је и нешто бољи од просека српске администрације. Због тога, како истиче, он не види зашто се толико потенцира податак о "функционалној апстиненцији". Ако је већ реч о излазности, Вуковић истиче да је то представљало проблем само док је законом био прописан цензус за председничке изборе, или за промену устава. Сада, са контролом избора коју имамо, ова неажурност бирачког списка ништа битно не мења. Како објашњава, и после његовог сређивања, ови људи ће бити на њему, имаће право гласа (дакле, она бројка од око 6,6 милиона остаје), само што ће у том случају њихова бирачка места бити у неким амбасадама и дипломатско-конзуларним представништвима, а можда ће променом изборних закона бити дозвољено да гласају на други начин (писмима, на пример).

Весна Илић-Прелић, државни секретар Министарства за државну управу и локалну самоуправу (које је надлежно за надзор над вођењем бирачких спискова преко своје управне инспекције), каже да је садашње стање бирачких спискова боље него што је било пре неколико година, захваљујући сталној контроли њиховог ажурирања. Како је навела за "Политику", бирачке спискове, по важећим прописима, воде општинске управе и они се током целе године редовно ажурирају по службеној дужности, без обзира на то да ли је изборна година или није. Међутим, истакла је она, уочи избора се обавља и посебна контрола ажурирања бирачких спискова.

Када се говори о излазности бирача у Србији, Ђорђе Вуковић сматра да она није мала. "Јесте мало већа апстиненција, али то није ништа трагично. Излазност у демократским земљама понекад буде и само 30 процената, па ником ништа. Разлика је само у мотивима за апстиненцију – овде грађани немају поверења у политику и политичаре, па не излазе на изборе, а тамо имају, односно сматрају да је све у реду, па зато не излазе", истиче Вуковић.

Он објашњава да је у свакој земљи око 20-30 процената оних који ретко излазе на изборе. Заправо, рачуна се да има 15 одсто оних који никада не учествују у политичким процесима (из разних разлога нису заинтересовани за политику), а у нашем случају, рачунајући и 10-15 процената "функционалних апстинената", може се рећи да је излазност од 70 процената веома добра. Или, да је излазак око четири милиона бирача у Србији – сасвим добар.

Да подсетимо, на парламентарне изборе у децембру 2003. године изашло је око 3,8 милиона грађана, што је око 60 процената бирача у односу на тадашњи бирачки списак од 6.511.450 грађана с правом гласа. На децембарским изборима 2000. године, према резултатима Цесида, била је 58 одсто, а највећа је била за оне преломне председничке и изборе за Скупштину СРЈ 2000. године – око 74 процента.