Пориче убиство Вука

Александар Симовић приведен је јуче истражном судији Специјалног суда Вучку Мирчићу, пошто је против њега поднет захтев за спровођење истраге због сумње да је са непознатим саучесницима убио сведока сарадника Зорана Вукојевића Вука, починивши тешко убиство из безобзирне освете.

– Симовић је негирао кривично дело које му се ставља на терет. Поред убиства сведока сарадника, осумњичен је и због недозвољеног држања оружја и муниције. Симовић је рекао да жели да се брани ћутањем. Одређен му је притвор применом решења које је донето 2003. године, када је почела истрага за атентат на премијера, где је Симовић био један од осумњичених. Сви подаци из предмета представљају службену тајну у интересу истраге – изјавио је за "Политику" судија Мирчић.

Судија није прецизирао да ли је полиција идентификовала остале учеснике убиства Вукојевића. Истражном судији достављен је обиман доказни материјал. Како сазнајемо, наредних дана биће саслушани сведоци.

Адвокати Симовића Желимир Чабрило и Миодраг Рашић изјавили су да се њихов клијент брани ћутањем и да због обавезе чувања службене тајне не могу да дају изјаве.

– Овакав поступак полиције није директно кршење закона, али ипак баца велику сенку на руководећу улогу судског већа у овом кривичном поступку – каже за "Политику" др Горан Илић, професор кривичнопроцесног права на Правном факултету у Београду. – Суд је наредио издавање потернице за Симовићем због убиства премијера Ђинђића, а полиција је искористила хапшење по потерници да брзим оперативним радом што пре дође до сазнања о убиству сведока сарадника Зорана Вукојевића, иако по закону Симовић треба да буде приведен председнику већа које суди оптуженима за убиство Ђинђића, а не истражном судији који води истрагу о убиству Зорана Вукојевића – објашњава др Илић.

Било је брже и једноставније да полиција на овај начин дође до података у вези са злочином који се још истражује. Истражни судија није могао да пита Симовића ништа о убиству Зорана Ђинђића без одобрења председника судског већа. Међутим, од Нате Месаровић није затражено никакво одобрење, иако је, по закону, она прва која је о свему требало да буде обавештена.

Да се полиција строго држала одредби закона, које у овој компликованој ситуацији очигледно нису ефикасне, Симовић би јуче ујутру био доведен на оптуженичку клупу суднице у којој се суди за убиство премијера, а доказни поступак био би прекинут. То значи да би било прекинуто излагање сведока сарадника Дејана Миленковића Багзија. Поступак би био враћен у фазу саслушања оптужених и Симовић би био позван да изнесе своју одбрану. Тек после изношења одбране, па макар то била и одбрана ћутањем, оптужени би могао да присуствује доказном поступку. Саслушање Багзија не би било могуће у присуству Симовића ако он није изнео одбрану, а правно од јуче није могуће ни у одсуству Симовића, јер он више није недоступан суду. Овај апсурд решен је тако што је Симовић јуче на известан начин био "позајмљен" полицији и истражном судији због другог кривичног дела, додуше без питања и одобрења, и што је његово довођење у судницу практично закаснело један дан. Симовићу се јуче у судници судило у одсуству док је он био присутан у згради суда, код истражног судије.