Како до доброг трилера

Пула– Од до сада виђеног у Националном такмичарском програму 58. Пулског фестивала играног филма, издвојио се „Ћаћа”, седми филм још увек младог хрватског сценаристе и редитеља Далибора Матанића, познатог и у Србији по делима „Благајница хоће ићи на море”, „Фине мртве дјевојке”, „Сто минута славе”, „Волим те”, „Кино Лика” и „Мајка асфалта”.

Матанићев „Ћаћа” не одушевљава, али је ипак много битније што ни не разочарава. Напротив, и он је на таласу свега оног што Матанић и иначе годинама ради, опирући се чвршћим жанровским опредељењима, хватајући корак са трендовима у новијем европском филму.

„Ћаћа” је филм од свега седамдесетак минута, камерни психолошко-филозофски трилер са свега четири лика, са изврсним глумцима – Јудита Франковић, Ива Михалић, Иво Грегуревић и Игор Ковач, и још бољом фотографијом сниматеља Вање Черњула. Радња филма смештена је у личку забит оковану снегом и зимом, у две куће и мало окућнице и у свега 24 сата, током којих две сестре и дечко једне од њих, покушавају да сусрет са одавно отуђеним оцем искористе за добијање одговора и бар мало буђењаи иначе шкртих личких емоција, да би се све завршило једним убиством секиром и једним убиством ножем.

(/slika2)Проблем овог филма је његова недореченост, а узрок томе је недовољна разрађеност сценарија. Добронамернији и пажљивији гледаоци схватиће да је ово заправо инцестуозна прича, и да узрок својевременог распада породице, али и свих догађаја у расплету,леже у томе. Онима са слабијом концентрацијом и вољом, ово може промаћи, баш као што је промакло неколицини иностраних колега са којима сам гледала филм. Они су, рецимо, закључили да је ово „само филм о неком лудом оцу који из чиста мира почини убиство”. Да је Матанић на неколико места ставио само мало јаче акценте, никаквих неспоразума у тумачењу његовог филма не би било.

Међу такмичарским филмовима виђено је и дебитантско дело „Флеке”, независан филм аутора Алда Тардоција (37), који је и једини хрватски филм уврштен у такмичење за награде и предстојећег Сарајево филм фестивала. Нажалост, иако ценећи амбиције и напоре и аутора и протагониста овог филма, за „Флеке” се може рећи да је само повремено интересантан и интригантан. Ово је прича о неочекиваној ноћној пустоловини две младе девојке, које непрестано прелазе све могуће границе дозвољеног и чине ама баш све чега се аутор могао сетити, укључујући ту и секс и дрогу,и убиства и помало рокенрола. Филм је режиран спотовски, снимљен „Каноновим” фотоапаратом, паотуда његова примамљива визуелност.

 За 45-минутни хорор „Загорски специјалитет” Давида Капца, може се рећи да је филм потрошене идеје, јер све што се у њему види, већ је виђено прошле године у Витезовом филму „Шума сумарум”. Дакле, у „Загорским специјалитетима” има и канибализма и тим-билдинга и пејнтбола и хорора. Ништа ново.

„Коко и духови” дебитанта Даниела Кушана је дечији филм, настао према популарном дечијем роману редитељевог оца и врсног писца Ивана Кушана. Авантуре маленог и храброг Кока и његових другара биће примамљиве младој публици, а сасвим угодне за гледање и оној старијој. Могући су и наставци, наравно под условом да Даниел Кушан редитељски још мало сазри.

И „Дух бабе Илонке” Томислава Жаје је филм намењен деци, паје сасвим логично што је у Арени било највише управо најмлађих гледалаца. Реч је овде о музичкој комедији са елементима фантастике, која портретише живот једне необичне ромске породице и то из перспективе десетогодишње девојчице Мануше.

Вечерас у Арени, сусрет са публиком имаће филмови „Котловина” Томислава Радића и „7 seX 7” Ирене Шкорић...

-----------------------------------------------------------

Зечевићев „Непријатељ” у конкуренцији за награде

(/slika3)Редитељско-продуцентски и брачни пар Дејан Зечевић и Николина Вучетић Зечевић, представили су синоћ филм „Непријатељ” у Националном такмичарском програму, у селекцији мањинских копродукција, што отвара шансу и за награде „Арене”, о чему одлучује жири у којем су и Живорад Томић, Владимир Тадеј (овогодишњи добитник „Вјесникове” награде за животно дело), Горан Девић и Наташа Јањић.

 У такмичарском програму „Еурополис” су наши филмови „Монтевидео” Бјелогрлића и „Шишање” Филиповића, док је свој дугометражни документарац „Синема комунисто” редитељка Мила Турајлић, заједно са продуценткињом Ивом Племић Дивјак, веома успешно представила на пројекцији на Каштелу. Турајлићева открива и да је њен филм откупљен за приказивање у Хрватској (Рестарт) и да ће се „Синема комунисто” наћи у хрватским биоскопима већ у септембру...