Викинзи под Рудником

У свакодневној журби до одредишта у која смо се запутили најчешће се деси да многа места памтимо само по таблама које остају иза нас.

А путујући Ибарском магистралом, путоказ за Горњи Милановац просто изазива на кратак предах: надалеко познати слаткиши, посуђе или модерни одевни предмети произведени баш овде, могу бити повод, али не и једини разлог за свраћање.

Према речима Првослава Романовића, директора Туристичке организације Горњег Милановца, сам град и шумовито планинско окружење рудничко-таковског краја на сваком кораку имају шта да пруже посетиоцу.

У Такову је под барјаком Милоша Обреновића почело стварање прве српске државе. Сталном музејском поставком "Поклони и откупи – време династије Обреновића", представљено је стварање нововековне Србије, историја града, краја и династије Обреновић.

Из најстарије зграде суда у Србији, војвода Мишић је, 1914. године, командовао сувоборско-колубарском битком. Данас је ова зграда симбол града и центар културе, са библиотеком и галеријом. Испред ње су статуе оснивача града кнеза Александра Карађорђевића, војводе Милана Обреновића и биста Живојина Мишића. У градском музеју је Легат четворице браће-уметника Настасијевић, а у близини је црква Свете тројице, Милошева задужбина из 1860. године.

Изнад градског језгра је Брдо мира са споменицима новије историје, а на другој страни интересантна грађевина – Норвешка кућа. Саграђена у комбинацији викиншког брода и старе српске куће у знак сећања на везе наших логораша и Норвежана, и данас је место за освежење где се се склапају и негују пријатељства.

Обилазак околине је прави изазов, а посебно планина Рудник са пешачким стазама, које воде до врха Острвице и зидина Јерининог града. У селу Враћевшница је истоимени манастир из 15. века, а на три-четири километра изнад манастира, у Горњој Црнући, конак кнеза Милоша који је три године био престоница Србије. Усред шумовитог брда, надвијеног над градом је манастир Вујан, подигнут 1905. године, а на Савинцу почивају кости сликарке и песникиње Мине Вукомановић.

Повољни климатски услови, развијена путна мрежа, солидан хотелски смештај и велики број савремено опремљених кућа, али и оних старих дрвених, уређених у традиционалном стилу, основни су предуслов за богату понуду одмора на селу. Дневно за смештај у сеоским домаћинствима треба издвојити само 500 динара, а за пун пансион од 1.000 до 1.200 динара.