Бо­љи жи­вот уз ме­ди­ја­тор­ке

Жене из нехигијенских ромских насеља до пре три године порађале су се у својим уџерицама, без асистенције акушера. Децу нису водиле на прегледе и редовне вакцинације. За малишане који су одрастали у смећу и прашини, са слабашним имунитетом, умела је да буде кобна и најобичнија прехлада.

Министарство здравља започело је 2008. програм унапређења здравља ромских породица, који је примењен у 50 насеља. Главна полуга у остварењу програма је 75 медијаторки, девојака и жена које су обучене да помажу својим сународницама. У Београду делују у десет општина. Обилазе нехигијенска и контејнерска насеља. Једном недељно, организују предавања о здравственој заштити, препоручују посете лекарима, надзиру хигијену... Одговарају на сва питања и пружају помоћ зашта год да им се обрате.

Медијаторке Весна Јовановић и Зорица Станојевић повеле су екипу „Политике” у раковичко насеље Кијево, где је у контејнерима поређаним на бетонској подлози, далеко од дрвећа и хладовине, смештено 45 ромских домаћинстава. Није било потребе куцати на врата – у лименим кућицама је као у пећници. Сви чланови породице дане и ноћи проводе испред својих (привремених) настамби. Деца се расхлађују у кадицама с водом, а одрасли кувају, перу судове и играју карте. Увече, простру ћебад и спавају под ведрим небом.

– Овде је као у рерни. Мучи ме притисак. Шта да радим? Тешко дишем – пожалила се бака чим је угледала Весну и Зорицу.      

– Пијте што више воде, кувајте деци супу и једите воће. Туширајте се што чешће и бежите у хлад – саветовале су медијаторке. Врућине дођу и прођу, али озбиљнији проблеми трају. Ваља им надгледати здравствено стање у целом насељу, реаговати у хитним случајевима, бринути о трудницама... Њихов задатак је и да овим људима прибаве здравствене књижице, вакцинишу децу, да им се нађу у било које доба дана и ноћи.

– Почетак је био тежак. Били су неповерљиви. Зазирали су од непознатих људи. Плашили су се доктора, нису пристајали ни да кроче у дом здравља. Сада су ме прихватили, њихова сам десна рука. Поверавају ми се. Жене редовно иду на гинеколошке прегледе. Труднице следе савете лекара. Имају здравствене књижице. Смањила се и смртност деце. Још има доста астматичара и срчаних болесника, али им је живот квалитетнији – прича медијаторка Весна, која брине о насељима у Раковици.

Њена колегиница Зорица, задужена за Чукарицу, истиче да су приметни и виши хигијенски стандарди у насељима. Ромски малишани који трчкарају око нас то потврђују – окупани су и носе чисту одећу. Мајке их уче да редовно перу руке. Уредили су домове, а и мужеви помажу – перу судове, доносе воду, хране децу...

За овакав живот нису знали до пре две-три године, због сопствене инертности или што нико није желео да им помогне. Савет им је, очигледно, једино био потребан, јер брзо уче и желе квалитетнији живот, поготову, како кажу, својим наследницима. Истичу и велику заслугу медијаторки. Кажу да би било још много боље да неколико породица не дели један ве-це и да мајке зими не морају децу да купају у хладном заједничком купатилу, од кога су поједини контејнери удаљени и по стотину метара.

Добро би дошла, бар у насељу у Кијеву, покоја крошња и трава, да озелени окућнице. Деца би била сигурнија у игри да је барем ограђен око три метра дубок бетонски канал, који се пружа дуж насеља поред пруге.

-----------------------------------------------------------

Евидентирано 120.708 Рома и 820 насеља

Медијаторке имају завршену основну школу најмање, а запослене су при општинским домовима здравља. Прошле су обуку из области јавног здравља, хигијене, превенције заразних болести, упознале се са правима у области здравствене заштите, вештинама комуникације... Евидентирале су 120.708 Рома и 820 насеља у 50 градова. У електронску базу унеле су податке о 95.708 Рома, коју користе све државне институције.  

-------------------------------------------------------------

Техничка помоћ

У априлу прошле године Министарство здравља, Уницеф и „Теленор” договорили су се да ромске медијаторке технички опреме. Од тада имају „Теленорове” мобилне телефоне и тарифни пакет који им омогућава да бесплатно комуницирају међу собом и са представницима ромских насеља. Добиле су компјутере и приступ Интернету, као и посебне програме за формирање база података о Ромима, које су доступне свим надлежним институцијама.