Мале тајне велике породичне среће

Пула – Филмови са јаким женским ликовима, затим и филмови намењени пре свега деци , који подилазе жељама публике, судећи према прецизном увиду који нуди 58. Пулски фестивал, главно су одличје ове продукцијске године у хрватској кинематографији.

До краја фестивала у националном такмичарском програму биће приказана још три филма: „Корак по корак” Биљане Чакић Веселич (сценарио писао Бранко Шемен), „Мрак” Дана Окија и историјски спектакл „Јосеф” Станислава Томића, за који кажу да је инспирисан Титовим учешћем у Првом светском рату, а филму „Ћаћа” Далибора Матанића, који се и даље држи на врху, придружио се и филм хрватског ветерана Томислава Радића „Котловина”.

У документаристичком стилу и веома налик филмовима Догме, Радићева „Котловина” је пре свега права мала збирка чеховљевских ликова, односа и обрта – драгоцена, духовита и на тренутке трагикомична, али и прилично дубока студија хрватског менталитета. У наизглед једноставној причи о породичном окупљању на пикнику, поводом доласка из Аустралије једне од три сестре, крије се много сложених међусобних односа и малих тајни „велике породичне среће”, а све је то гарнирано духовитим епизодама и виспреним (и сјајно написаним) дијалозима и реалистичном атмосфером овакве врсте окупљања. Знате оно, покоја чашица више и пуно галаме, причања у исти глас и обавезног отварања свих текућих питања политичких теорија завере. Веома симпатичан Радићев филм, стилски доследан и уједначено ритмичан од почетка до краја. Лепо се гледа, иако је можда дужи него што је то пожељно, а сву могућу пажњу држе сјајно одабрани глумци, међу којима и Мелита Јуришић, Игор Ковач и бравурозни Борис Бузанчић, веома забаван у улози деде.

Иако је била мотивисана жељом да покаже редитељску храброст и начини модеран филмски „Декамерон”, дебитанткиња у форми дугометражног играног филма – Ирена Шкорић, својим филмом „7 seX 7”, пружила је мање него што је могла. Седам еротских новела, заправо седам кратких играних филмова, у по једном кадру (то је занимљиво и за похвалу), уз поштовање Аристотеловог начела јединства времена, места и радње, нуде гледаоцу седам могућих сексуалних враголија. Више у назнакама, а мање експлицитно. Проблем овог филма је у томе што га је тешко сагледати као целину – он ипак остаје само пуки збир седам кратких епизода, од којих су само неке довитљиве и добро написане. Ни приказана еротика, пожуда и страст, нису баш за превелико узбуђивање – за то су Шкорићевој били потребни много јачи глумци него што су они које је одабрала.

Током ових протеклих дана у Пули, стиче се утисак да су највећа узбуђења националног такмичарског програма, заправо међу филмовима насталим у копродукцији Хрватске и земаља окружења. Судећи по реакцијама домаћих и иностраних критичара, за сада је најбољи утисак оставио „Непријатељ” Дејана Зечевића. О Зечевићевом филму критичар „Вјесника” каже и следеће: „У „Непријатељу” где је Хрватска суделовала највећим делом у постпродукцији, наилазимо на напетост каква се ретко виђа. Зечевић је снимио генијалан филм с узбудљивом причом. Одлично одглумљени ликови па тако и сјајни глумци, згуснуто и помало клаустрофобично окружење и неизвесност до самога краја, чине „Непријатеља” узбудљивим филмским искуством...”

Високе оцене можемо дати и словеначко-хрватском филму „Лаку ноћ госпођице” Метода Певеца, фино сроченој и тактилној породичној драми, са јаким женским ликом привлачне, нежне и посвећене интелектуалке, мајке и супруге Хане, која ће доживети да је преваре и муж, а касније и љубавник. Певец своју, заправо класичну и помало бергмановску причу о мушко–женским односима, води сигурно и доследно, градећи емоције корак по корак, фино дозирано, до самог финала. Изврсна у филму је глумица Полона Јух, а добра идеја је и да се једна од главних улога повери словеначком редитељу Јану Цвитковичу. Суптилној визуелности филма доприноси фотографија Свена Пепеоника, али и добро укомпоновани и функционални анимирани делови чудесне бајке коју мајка измишља сваке вечери, успављујући своју ћерку, коју у будућим мушко–женским односима кад-тад чека иста судбина.

Данско-хрватски филм „Соба 304” Бригите Стермосе, био је недавно виђен и на фестивалу у Карловим Варима, и то са успехом (награда за најбољу оригиналну музику). Вишеслојни и стилски синкопски збир личних драма особља једног хотела у Копенхагену, које заједно дају мозаичку причу о (средовечним) људима на животним раскрсницама, допао се и хрватској публици. У филму запажене улоге имају и хрватски глумци Ксенија Маринковић, Иво Грегуревић и Леон Лучев...