Пекари и месари – расипници
Енергетска ефикасност српске индустрије је готово троструко мања у односу на светски просек. На сваки долар друштвеног производа домаћа индустрија, рецимо, у просеку потроши 0,54 килограма нафте, док је светски просек 0,19 килограма! Ово су само неки од података републичке Агенције за енергетску ефикасност који убедљиво сведоче о томе да би закон о рационалној употреби енергије ваљало – што пре донети.
Према речима председника Агенције Ненада Павловића на семинару о "Енергетској ефикасности и ревизији у индустрији" одржаном јуче у "Сава центру", српска индустрија годишње потроши 700 милиона евра за енергију. Унапређењем енергетске ефикасности за само 10 процената, годишње би, дакле, могло да се уштеди око 70 милиона евра. Уз толику уштеду енергије, инвестиције у унапређење енергетске ефикасности би се могле исплатити већ за четири године, истакао је Павловић. И оценио да су главни узроци велике потрошње енергије у српској индустрији: застарелост и дотрајалост производних и енергетских технологија, недовољно квалитетно одржавање, немогућност улагања у обнављање тих технологија и лоше газдовање енергијом.
На семинару је представљен пројекат "Детаљна енергетска ревизија у индустрији", који су протекла три месеца реализовале Агенција за енергетску ефикасност Србије и данска консултантска кућа "Кови". У пројекту је доказано да би се подизањем искоришћености капацитета знатно побољшала енергетска ефикасност српске индустрије. Подаци о потрошњи енергије добијени енергетском ревизијом српских компанија упоређени су са потрошњом енергије у европским компанијама. На основу тога се показало да, на пример, српска пекара за производњу тоне хлеба потроши 1,5 пута више струје него пекара у Данској, док српска кланица за тону обрађеног меса потроши 3,6 пута више енергије него Данска.
Штедњи енергије требало би да помогну и најављени наменски кредити, што из касе банака што из буџета, укупне вредности око 25 милиона евра. Уколико би се, како оцењују у Агенцији за енергетску ефикасност, овај новац искористио на прави начин – уштеда би на годишњем нивоу била око 200 милиона киловат-сати топлоте, што је еквивалентно уштеди око 17.000 тона мазута.
Прокредит банка је прва комерцијална банка која ће одобравати кредите у вредности од око 15 милиона евра, а држава ће у оквиру Националног инвестиционог плана уложити још око 10 милиона евра. Ове позајмице би требало да грађанима омогуће да уградњом квалитетније изолације или заменом прозора кроз које због лошег дихтовања топлота излази из стана умногоме смање потрошњу енергије. А то би убрзо довело дотле да се месечни издаци за утрошену енергију смање за пет до 10 одсто.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
