Pekari i mesari – rasipnici
Energetska efikasnost srpske industrije je gotovo trostruko manja u odnosu na svetski prosek. Na svaki dolar društvenog proizvoda domaća industrija, recimo, u proseku potroši 0,54 kilograma nafte, dok je svetski prosek 0,19 kilograma! Ovo su samo neki od podataka republičke Agencije za energetsku efikasnost koji ubedljivo svedoče o tome da bi zakon o racionalnoj upotrebi energije valjalo – što pre doneti.
Prema rečima predsednika Agencije Nenada Pavlovića na seminaru o "Energetskoj efikasnosti i reviziji u industriji" održanom juče u "Sava centru", srpska industrija godišnje potroši 700 miliona evra za energiju. Unapređenjem energetske efikasnosti za samo 10 procenata, godišnje bi, dakle, moglo da se uštedi oko 70 miliona evra. Uz toliku uštedu energije, investicije u unapređenje energetske efikasnosti bi se mogle isplatiti već za četiri godine, istakao je Pavlović. I ocenio da su glavni uzroci velike potrošnje energije u srpskoj industriji: zastarelost i dotrajalost proizvodnih i energetskih tehnologija, nedovoljno kvalitetno održavanje, nemogućnost ulaganja u obnavljanje tih tehnologija i loše gazdovanje energijom.
Na seminaru je predstavljen projekat "Detaljna energetska revizija u industriji", koji su protekla tri meseca realizovale Agencija za energetsku efikasnost Srbije i danska konsultantska kuća "Kovi". U projektu je dokazano da bi se podizanjem iskorišćenosti kapaciteta znatno poboljšala energetska efikasnost srpske industrije. Podaci o potrošnji energije dobijeni energetskom revizijom srpskih kompanija upoređeni su sa potrošnjom energije u evropskim kompanijama. Na osnovu toga se pokazalo da, na primer, srpska pekara za proizvodnju tone hleba potroši 1,5 puta više struje nego pekara u Danskoj, dok srpska klanica za tonu obrađenog mesa potroši 3,6 puta više energije nego Danska.
Štednji energije trebalo bi da pomognu i najavljeni namenski krediti, što iz kase banaka što iz budžeta, ukupne vrednosti oko 25 miliona evra. Ukoliko bi se, kako ocenjuju u Agenciji za energetsku efikasnost, ovaj novac iskoristio na pravi način – ušteda bi na godišnjem nivou bila oko 200 miliona kilovat-sati toplote, što je ekvivalentno uštedi oko 17.000 tona mazuta.
Prokredit banka je prva komercijalna banka koja će odobravati kredite u vrednosti od oko 15 miliona evra, a država će u okviru Nacionalnog investicionog plana uložiti još oko 10 miliona evra. Ove pozajmice bi trebalo da građanima omoguće da ugradnjom kvalitetnije izolacije ili zamenom prozora kroz koje zbog lošeg dihtovanja toplota izlazi iz stana umnogome smanje potrošnju energije. A to bi ubrzo dovelo dotle da se mesečni izdaci za utrošenu energiju smanje za pet do 10 odsto.Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
