Србија у Партнерству за мир

Специјално за "Политику" од извештача Танјуга

РИГА, 29. новембра –  Шефови држава НАТО-а позвали су јуче, на самиту Северноатлантске алијансе у Риги, Србију, Црну Гору и Босну и Херцеговину да приступе програму Партнерство за мир, без формалног условљавања али уз напомену да ће њихова сарадња с Хашким трибуналом бити "пажљиво праћена". Одлука је донесена после брижно планиране дипломатске акције Београда, уз подршку петнаестак земаља чланица алијансе, и вишемесечних разговора унутар алијансе који су прерасли у интензивне преговоре у последњих 48 сати, а кулминирали коначним одустајањем САД од условљавања чланства Србије у Партнерству за мир.

Одлука Вашингтона је, како су специјалном извештачу Танјуга пренели учесници преговора, "преломила у корист изузетно позитивног завршног текста за Србију", који су шефови држава НАТО-а усвојили у оквиру декларације на крају дводневног самита.

"Имајући у виду значај дугорочне стабилности западног Балкана и узимајући у обзир до сада учињен напредак Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, позвали смо данас ове три земље да приступе Партнерству за мир и Савету за евроатлантско партнерство", заједничком телу чланица алијансе и Партнерства за мир у којем учествује 46 држава, саопштено је у декларацији.

"Предузимајући овај корак, ми подвлачимо важност коју придајемо вредностима и принципима у основним документима Партнерства и Савета, па пре свега очекујемо од Србије и Босне и Херцеговине да у потпуности сарађују с Хашким трибуналом. Ми ћемо пажљиво пратити њихове напоре у овом погледу", додаје се у документу који иначе садржи 46 закључака и има 11 страна.

Генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер изјавио на конференцији за новинаре на крају самита да одлука алијансе представља "веома важан политички корак".

"Савезници су желели да пошаљу снажан сигнал Србији (…) да је сматрамо важним играчем у региону и да желимо да имамо јаке везе с њом", изјавио је генерални секретар.

"Очекујемо, међутим, да Србија и Босна и Херцеговина сарађују с Хашким трибуналом и ми ћемо и даље вршити притисак по том питању", изјавио је генерални секретар НАТО-а.

Схефер је нагласио да се он "дуго залагао" за "зелено светло" Србији, али да је данашња одлука плод преговора који "нису били лаки".

"Требало је у једном тренутку пресудити и то смо и учинили", нагласио је Схефер, назвавши одлуку о позиву Србији да уђе у Партнерство за мир једном од кључних политичких одлука на самиту.

Позиву Србији да приступи Партнерству за мир је претходила вишемесечна, интензивна међународна кампања коју су спровеле власти у Београду – пре свега председник Владе Србије Војислав Коштуница, председник Србије Борис Тадић и шеф дипломатије Вук Драшковић – уз стратешки планирано дипломатско лобирање у самом Бриселу.

У последњих неколико месеци створена је снажна коалиција унутар НАТО-а која се залагала за чланство Србије у Партнерству за мир.

Петнаестак земаља – предвођених Шпанијом, Италијом, Норвешком, Чешком, Мађарском и Грчком – покушавало је да убеди партнере с "тврђим ставом – попут САД, Велике Британије, Француске и Холандије – да би "зелено светло" Србији било "најбоље не само за Београд, већ и за читав регион, а и шире".

"До понедељка нико у НАТО-у није могао да претпостави у ком ће се правцу кретати преговори", пренели су Танјугу извори у алијанси.

Један високи званичник и учесник преговора пренео је да је "америчка одлука" окренула ствари у позитивном правцу за Србију.

Други извори кажу да је Велика Британија била при ставу да ће пратити одлуку САД, док је Холандија била за "јаче условљавање" сарадњом с Хашким трибуналом.

Коначан договор је пао непосредно пре краја самита, пренели су Танјугу извори блиски прегорима.

"Чланице су желеле да похвале свеобухватан позитиван реформски процес који се спроводи у Београду", изјавили су они. Поједине земље, које се залажу и за наставак преговора о споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП) са Србијом, надају се да ће ЕУ "пратити позитиван сигнал из Риге и добру вољу НАТО-а".

"Зелено светло" је и признање све бољим односима између Београда и НАТО-а, пре свега у последње две године, који су сада крунисани партнерством.

Од када је Србија прв пута, на самиту у Истанбулу 2004. године, добила Програм сарадње с НАТО, он се сваке године обнављао и постајао све садржајнији.

НАТО је створио и три поверилачка фонда – за уништавање мина, смањење малог и лаког оружја и за реинтеграцију вишка војног људства.

Прошле године, Србија је у Бриселу изузетно успешно председавала Групи за југоисточну Европу у оквиру НАТО-а, а од ове године ради и група за реформу одбране, која се састоји од 16 радних група у оквиру којих НАТО и Србија размењују искуства у области одбране.

На самиту у Риги је било речи и о Косову и Метохији.

Шефови држава су истакли да би решење за будући статус Косова и Метохије требало да побољша стабилност на југоистоку Европу, ојача перспективу читавог региона за интеграције у евроатлантске структуре и буде прихватљиво народу Косова.

" У потпуности подржавамо напоре специјалног изасланика Мартија Ахтисарија да оконча процес и позивамо све стране да раде са изаслаником УН на конструктиван начин, покажу флексибилност, испуне међународне стандарде и учествују у локалним цивилним институцијама", стоји у завршној декларацији.

У документу се истиче да ће НАТО "остати спреман да брзо одговори на било какву опасност по безбедно и сигурно окружење".

На самом састанку није било превише речи о статусу Космета, а најгласнији заговорник компромиса и противник независности покрајине је била Шпанија, пренели су извори са састанка.

У завршном документу се такође истиче да су за стабилност западног Балкана неопходна сарадња у региону, добросуседски односи и рад на проналажењу "обострано прихватљивих решења за преостала неразјашњена питања".

У закључку о регионалним сукобима у јужном Кавказу и Молдавији, НАТО је подржао "територијални интегритет, независност и суверенитет Јерменије, Азербејџана, Грузије и Молдавије".

Према закључцима са самита, НАТО ће на наредном самиту 2008. године позвати у чланство оне земље које буду достигле стандарде алијансе и буду у могућности да допринесу евроатлантској безбедности и стабилности.

У том склопу, подстакнуте су земље кандидати за чланство – Хрватска, Македонија и Албанија – да ојачају реформе како би испунили критеријуме за пријем.

"Процес проширења НАТО-а је до сада био историјски успех у јачању стабилности, мира и сарадње у Европи и визији Европе као целе и у миру", истакли су шефови држава и нагласили да "врата НАТО-а остају отворена за нове европске чланице".
Александар Митић

--------------------------------------------------------------------------

Јачање статуса Београда

Од нашег сталног дописника

ВАШИНГТОН, 29. новембра – Позив Србији у Партнерство за мир, предворје НАТО-а у коме САД имају одлучујућу улогу, може се тумачити и као потврда да је Вашингтон заинтересован за јачање статуса Београда на међународној сцени. Овакав утисак произлази из овдашњих, у последње време, запажених истицања важности које демократска, стабилна и кооперативна Србија има у региону Европе.

Амерички званичници досад ниједном нису рекли да одустају од захтева да Београд комплетира сарадњу с Хашким трибуналом, али је одлуком НАТО-а испољен нови приступ – приоритет је добило повећање специфичне међусобне кооперативности уместо нееластичног условљавања. Званична објашњења и овог "уравнотежавања" тек следе, а у првим извештајима о исходу у Риги, овдашња новинска агенција Асошијетед прес прецизира да је њиме изражено уверење да Србија, као БиХ и Црна Гора, може да "понуди вредан допринос стабилности Балкана" и да је "њихово прикључивање Партнерству за мир важно за регион". Понуду чланства Србији, ова агенција тумачи и као "део напора да се смањи растући утицај тврде националистичке линије пред парламентарне изборе".

До данашњег давања "зеленог светла" уласку Србије у Партнерство за мир, дошло је после недавног одлагања – за време после избора у Србији – подношења предлога специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија за будући статус Косова и Метохије. Вашингтон је саопштио да се с тим одлагањем слаже. Претходно је у више наврата овде наглашено да су односи САД и Србије "добри", нарочито на војном и економском пољу, а да ће их комплетирање сарадње Београда с Хагом, додатно и изразито унапредити.

У изјави за наш лист, амбасадор Иван Вујачић је нагласио: "Данашњи догађај је изванредан допринос односима Вашингтона и Београда, демократским и свим снагама које су у Србији за евроатлантске интеграције, као реформским напорима у војсци. Истовремено је тако овде показан и раст поверења према Србији и деловању њеног председника, владе и Министарства спољних послова…"

М. Пантелић

--------------------------------------------------------------------------

Коштуница: Повољан ветар за Србију

Војислав Коштуница, председник Владе Србије, оценио је јуче да ће уласком Србије у Партнерство за мир целовитост њене територије бити очувана и да ће Косово остати у оквиру Србије са одговарајућом суштинском аутономијом. "Улазак Србије у Партнерство за мир је врло важна и охрабрујућа чињеница у тренутку када се боримо за очување интегритета Србије", рекао је премијер. Коштуница је оценио да је улазак Србије у Партнерство за мир "важно и у погледу процеса интеграција јер показује да се тај процес наставља и да је свако супротстављање или његово условљавање погрешно". "Претходних дана могли су се видети повољни ветрови из више земаља које су указивале да Србију треба подстаћи у процесу европских интеграција и да је не треба условљавати", тврди Коштуница и оцењује да условљавање није начин за интеграције било да је реч о Партнерству за мир или за улазак у ЕУ.

Премијер Коштуница је подсетио да је Србија формално обраћање за пријем у Партнерство поднела још у пролеће 2002. године. "Реч је о широком савезу чије име говори све, а које омогућава разне облике сарадње било да је реч о војној сарадњи и сарадњи са НАТО", казао је Коштуница и изразио уверење да ће чланство у Партнерству утицати на остале преговоре који пред Србијом предстоје, али и са становишта "наше борбе за Косово у Србији".

Вук Драшковић, министар спољних послова Србије, оценио је јуче да је одлука да се Србији упути позив за пријем у Партнерство за мир, донета на самиту НАТО у Риги, од изузетне важности за стабилност и европску перспективу западног Балкана и југоисточне Европе. "Чланство у Партнерству за мир отвара врата убрзаном економском напретку Србије која ће ускоро постати најатрактивнија европска држава за инвестиције", рекао је Драшковић на конференцији за новинаре у Истанбулу, после састанка са амбасадорима Организације за црноморску економску сарадњу, којој тренутно председава Србија. Драшковић је о одлуци НАТО-а обавестио генералног секретара Леонидаса Хризантопулоса, амбасадоре и представнике Организације за црноморску сарадњу, чије се седиште налази у Истанбулу.