Споменик црвеном „фићи”

Од нашег сталног дописника

Загреб – Деценијама популарни први домаћи аутомобил произвођен у Крагујевцу – „фића” – у време осамостаљења Хрватске није баш био омиљен због симболике која га је повезивала са дотадашњом Југославијом и Србијом. Двадесет година после почетка тих догађаја и ту је почело нешто да се мења, о чему говори одлука власти у Осијеку да установи дан црвеног „фиће”. Ем „фића”, ем црвени!

Наравно, то овај пут нема никакве везе с претходном државом, већ с догађајем из самог освита протеклог рата, којег се још многи сећају. Телевизијска слика вртела се безброј пута на екранима целе тадашње Југославије, а обишла је и цели свет: захуктала колона оклопних возила ЈНА јури улицом Осијека, испред ње се изненада затиче паркирани црвени „фића” и тенк прелази преко њега.

Само први дан ове вести видело се на екрану како један човек довози „фићу” и оставља га насред улице, а затим на возило налеће тенк. Причало се једно време да је то била добра досетка да се реши старог „фиће” и наплати пуну одштету.

У свим каснијим приказима тај почетак био је одрезан, јер би очито умањио ефекат главне приче која је пратила ову вест, а то је како сурова ЈНА у свом освајачком походу на Хрватску немилосрдно тенковима гази све пред собом. Ратна пропаганда је била у пуном налету иако је био тек 27. јун 1991.

Време је прошло, ето већ две деценије, о том догађају се све мање причало, а недавно је на иницијативу градског Уреда за бранитеље Осијека одлучено да се на раскрсници где се догађај и десио постави споменик, али с обрнутом симболиком: црвени „фића” гази тенк ЈНА! Тако се то, ето, уметнички доживљава данас.

Ова несвакидашња прича има и свој наставак, а поводом овог догађаја медијима је испричала ћерка власника „фиће” Жељка Брешкић, чије је цело детињство прошло у причама о том догађају. Њен отац Бранко Брешкић, по занимању паркетар (погинуо је у саобраћајној несрећи 2001. у 41. години), касније се спријатељио с возачем тенка Т-55 који му је прегазио подметнутог „фићу” Јосипом Илићем из Бошњака код Жупање, који је преминуо прошле године у 38. години.

Јосип је тада као 18-годишњак био на одслужењу војног рока у ЈНА. Недуго после тог догађаја побегао је из ЈНА и у Осијеку се јавио Бранимиру Главашу у команду хрватске војске, који га је преко телевизије прогласио мртвим како га ЈНА више не би тражила, јер је проглашен дезертером.

Причао је после да није хтео да прегази „фићу”, који се изненада нашао паркиран испред колоне оклопних возила, али му је командир наводно с упереним пиштољем у леђа наредио „По гасу!”, па је тако и учинио. Био је у 3. гардијској бригади, као и Бранко Брешкић, па су се спријатељили и после рата посећивали.

Бранко Брешкић се пре рата такмичио у ауто-тркама с „фићом” и кажу да је имао успеха, а преко њега је упознао и своју будућу супругу, која га је такође имала. Добили су двоје деце, али је и она недуго после супруга преминула, тако да су деца остала сама. Чувају албум с новинским исечцима о догађају с црвеним „фићом”, па подизање овог споменика, наравно, доживљавају на свој начин, који мало има везе с протеклим ратом.