Лукшић одбио захтеве опозиције

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Одговори, скоро сви, које је опозиција у оквиру премијерског сата добила од председника Владе Црне Горе Игора Лукшића – били су негативни, попут одговора на питања да ли ће српски језик поново бити уведен у наставне програме, хоће ли се решити статус бирачког права за око 50.000 грађана којима није решено држављанство и да ли ће општина Тузи добити статус посебне општине.

Опозициони прваци Нове српске демократије (НОВА) и Покрета за промене (ПП) поручили су да након „неразумног понашања” Лукшића нема ништа од двотрећинске подршке за усвајање изборног законодавства, па ни подршке за измене устава у делу судства и тужилаштва.

„Европске интеграције Црне Горе не могу бити искоришћене за условљавања било које врсте, па ни опозиционих о српском језику и држављанству, јер су у питању несистемски захтеви”, рекао је премијер Игор Лукшић.

Током премијерског сата у Скупштини Црне Горе, он је рекао да усвајање изборног закона, као једног од основних услова за добијање датума преговора, не може бити подређено прихватању нестандардних решења у другим областима, јер су „европске интеграције државни интерес и у њему се не могу претпостављати било какви усконационални или партијски интереси”.

„Усвајање изборног закона један је од главних услова Брисела за отварање приступних преговора”, рекао је Лукшић. „Без дилеме, једино потпуно испуњавање свих седам препорука води нас отварању приступних разговора.”

Лидери НОВА и ПП Андрија Мандић и Небојша Медојевић питали су премијера да ли је влада спремна да прихвати политичке захтеве тих странака, како би се усвојио изборни закон. Мандић је рекао Лукшићу да се пре обезбеђења двотрећинске већине за изборни закон мора изменити Закон о општем образовању.

„Мора се у образовном систему обезбедити равноправност српског језика са црногорским језиком. Тај наш услов оснажен је и чињеницом да се, на последњем попису у Црној Гори, 47 одсто становника изјаснило да говори српским језиком”, рекао је Мандић и у питању премијеру навео да постоји дискриминација највеће језичке заједнице у Црној Гори, а то су они који говоре српским језиком.

Премијер је узвратио ставом да је „Уставом дефинисано да је црногорски службени језик” и да нема језичке дискриминације у Црној Гори.

„Одређење да се настава у образовно-васпитним установама изводи на црногорском језику уставно је утемељено и није дискриминаторско за било кога у Црној Гори, нити угрожава права и слободе било које лингвистичке заједнице”, рекао је он.

Према речима премијера, резултати пописа становништва значајна су статистичка категорија, који могу имати одређене политичке и друге импликације, али никако не могу бити третирани као израз правне и политичке воље, као и да се не може „игнорисати околност да се релативна већина грађана Црне Горе изјаснила да говори српским језиком”.

„Из тог разлога, Министарство просвете завршава припрему наставног плана и програма, који ће обезбедити и деци којима црногорски није матерњи – изучавање свог језика као посебног предмета и добијања оцене на крају школске године”, поручио је он.

Мандић је премијеров одговор прокоментарисао рекавши да је „очигледно да изборног закона неће бити и да је то, након оваквог одговора премијера, више него сигурно”.

Медојевић је као услове за подршку изборном закону навео решавања бирачког права грађана који нису регулисали црногорско држављанство, захтевајући да „црногорско држављанство добију сви који су гласали на референдуму о државном статусу”.

„Морате да се понашате на европски начин, а то подразумева дијалог. Без договора нећемо добити датум преговора, а то никоме не може донети добро”, узвратио је он на став Лукшића.

Лукшић је констатовао „да правна теорија и пракса не познају начин стицања држављанства на начин како је то предложио ПП”.