„Спасавао” Европу од окупације муслимана

Специјално за „Политику”

Осло – Андерс Беринг Брејвик, осумњичен за бомбашки напад на седиште норвешке владе и масовно убиство на острву Утоја, изјавио је јуче, на првом појављивању пред судом у Ослу, да постоје „две ћелије у његовој организацији”. Сумња се да је тиме Брејвик мислио на своју припадност реду витезова темплара, али то, како је објашњено, захтева додатну и опсежну истрагу и не сме дозволити да окривљени утиче на сведоке.

Окружни суд у Ослу одлучио је јуче да одреди осмонедељни притвор (до 26. септембра) Брејвику, осумњиченом за терористичке акције, дестабилизовање и угрожавање виталних функција друштва, пре свега норвешке владе, како би изазвао страх у народу.

Норвешка полиција је јуче саопштила да је у две злочиначке акције у Ослу погинуло 76 људи, а не 93 како су данима саопштавале званичне норвешке власти. Полиција је саопштила да је коначном полицијском истрагом утврђено да је у масакру на острву Утоја убијено 68 људи, док је у бомбашком нападу на владине зграде страдало осморо људи.

Судско веће, којем је председавао судија Ким Хегер, одредило је четворонедељну потпуну изолацију за окривљеног Брејвика, који неће имати право на пошту, медије, нити посете, осим адвоката. Расправа о одређивању притвора или пуштању на слободу трајала је врло кратко.

Премда је инсистирао, Брејвику судије нису дозволиле да се на првом рочишту појави у униформи припадника високог реда витезова темплара, дела масонске ложе, која себе представља као неку врсту војне јединице са строгом хијерархијом.

Пред судијама и тужилаштвом, осумњичени је поновио већ раније у манифесту објављене мотиве масовног злочина – „морао је да спаси Норвешку и западну Европу од муслиманске окупације” и „борио се против културалних марксиста, против регрутовања омладине коју спроводи владајућа партија, чиме уништава норвешку културу”.

Оптужени је признао већу да је организовао рушење владиних институција, извео масакр над младим учесницима летњег кампа, али не признаје да је крив. Како каже, није му био циљ да убије што више људи него „да масовним убиствима нанесе велике губитке владајућој Радничкој партији, како би у будућности зауставила своју идеологију уништења норвешке културе, масовног увоза муслимана”.

Признајући да је мета његових напада била владајућа Радничка партија, Брејвик је судијама објаснио да ниједна особа која има одговорност у држави не сме допустити да његова земља буде колонизована од муслимана.

„Радничка партија је издала и народ и земљу. Цену за та недела морали су да плате пре три дана”, изјавио је на суду Брејвик, рекавши да је циљ атентата био да „народу пошаље јасан симбол, сигнал”.

Атмосфера испред палате правде била је на моменте усијана, напета, па повремено чак и агресивна. На хиљаде људи пристигло је да изрази гнев и протест против масовног злочина. Више од стотину домаћих и страних новинара, фоторепортера, сниматеља окружило је главни суд у Ослу.

Огорчена маса свој гнев прво је искалила на Гајру Липестаду, Брејвиковом браниоцу. У атмосфери готово линча, маса је викала „Поздрави свог клијента, реци му да гори у паклу”, а неки су га питали како може да га брани.

Брејвик је у судницу, која се налази на неколико стотина метара од места злочина, довезен у једном од два црна блиндирана полицијска џипа, које су нападали гневни људи, лупајући у стакла. Брејвик је у судницу број 828 уведен кроз тајне подрумске просторије, уз тешко наоружане полицијске снаге које су потпуно запоселе читаву зграду Палате правде.

Рочиште је одржано иза затворених врата, јер се страховало да би Брејвик на јавном појављивању могао да пошаље тајне, шифроване поруке својим истомишљеницима. Како је јавно саопштено, полиција не жели да осумњичени искористи судницу за пропагирање својих идеја и јавно обраћање јавности путем медија.