Кроз центар у гуменим чизмама

Претходна три кишна дана изазвала су поплаве у нижим деловима града. Вода је „извирала” из шахтова, а улицама су текли потоци. У појединим деловима престонице суграђанима су сув прелазак коловоза гарантовале једино – гумене чизме. Највише проблема било је у улицама Тадеуша Кошћушка, Димитрија Туцовића, Дубровачкој, Кнежопољској и на подвожњацима код Хитне помоћи и у Булевару војводе Мишића код „Београдског сајма”.

У граду око 30 одсто улица уопште нема кишну канализацију па није ни чудо што њима кишница тече коловозом.

Како кажу у ЈКП „Водовод и канализација”, на појединим саобраћајницама вода се задржава због тога што висина коловоза није усклађена са канализационим испустима, па вода не може да отиче.

– Одводњавање је отежано и у насељима у којима је нелегално грађена водоводна и канализациона мрежа. Теже је одредити која су све то насеља, јер у неким улицама у истом кварту имају решено ово питање, а неколико улица даље – немају. Како је изградња и проширење капацитета за одвођење атмосферских вода велика инвестиција, ми покушавамо да на време реагујемо на свим критичним местима у граду. Када је потребно, наши радници сливнике чисте и у три смене, а ако је потребно, ангажујемо и додатне екипе – каже Зденка Анђелковић, шеф службе за маркетинг и информисање у ЈКП „Водовод и канализација”.

Према речима Јована Деспотовића, професора на Грађевинском факултету, поплаве су и последица непланске урбанизације, односно градње на уштрб зелених површина, паркова, али и неконтролисаног прикључивања канализације на колекторе.

– Постојеће канализационе цеви су пуне и зато је неопходно додати нове за каналисање кишнице. Дунавски и савски колектори направљени су 1905. године и препуни су иако је њихов систем у међувремену разгранат и има већу пропусну моћ. Да би се спречило плављење, мора се размишљати о алтернативним решењима попут градње нових паркова и зелених кровова – сматра Деспотовић.  

Бетонирањем и асфалтирањем зелених површина, оне се претварају у непропусне за кишу, што додатно повећава укупну количину воде коју канализација треба да прихвати. Огромне количине воде, каже Деспотовић, остају на друмовима и због малобројних сливника распоређених на београдским улицама пре пола века.

– Сливници немају довољну пропусну моћ. Раније се сматрало да могу да приме десет и више литара у секунди, а сада једва пет. Зато је решење да се постави што више нових сливника и да се они редовно одржавају. Међутим, на појединим деловима коловоза ових пријемника кишнице уопште нема – истиче Деспотовић.

Б. В. – Д. М.

----------------------------------------------

Грочански воћари видају ране

Невреме које је пре два дана захватило Београд мимоишло је грочанске воћаре, али су њихови засади пострадали у прошлу среду и четвртак, када се на обод престонице сручио град и олујни ветар. Лед је „убио” воћњаке у насељима Болеч, Ритопек, Заклопача, Винча, Лештане... У читавом атару Ритопека потпуно су уништени засади јабука и крушака.

Пољопривредници у овом насељу знатно више стрепе од града него од кише, која им не ствара толики проблем јер се кроз канализационе цеви кишница излива у Дунав. У Заклопачи, где нема комуналне инфраструктуре, киша и град су десетковале род грожђа, шљива и јабука. Само из овог насеља послато је више од 150 захтева општинској комисији за процену штете од елементарних непогода, коју су управо догађаји од претходне седмице подстакли да упути јавни позив житељима Гроцке да пријаве штету коју им је нанело невреме.

Д. Б.