Горак хлеб из рударске јаме

Милићевци код Чачка – Квалификовани копач Драган Марковић (52) упао је у шахту у јами рудника „Милићевци“ 28. јуна ове године, и 17 дана доцније преминуо на Ортопедској клиници на Бањици. Пад са висине од 18 метара кроз руднопролазну сипку завршио је са троструким преломом костију главе и шест сломљених пршљенова.

– Сахранио сам брата и, што се њега тиче, прича је завршена. Никога не кривим за његову смрт, али хоћу да упозорим људе који воде посао у руднику да посвете више пажње безбедности копача, који ионако једу хлеб са безброј кора – каже за „Политику“ покојников брат Душан Марковић из Вранића код Чачка.

Душан се данас окренуо сточарству, али је и сам био рудар у истој јами пуне 22 године, од 1984. до 2006.

– Тада нас је у руднику било много више, али за све те године нико није задобио ни повреду која би оставила трајне последице. А, ево, за само стотинак дана ове године смртно су страдала чак тројица – додаје наш саговорник.

Прва несрећа догодила се 22. марта у 22.20 сати кад се у јами обрушио бочни зид и затрпао копаче Радослава Петронијевића (54) из суседне Горње Горевнице и Синишу Стојановића (51) из Тометиног Поља код Пожеге. Извучени су без знакова живота.

Касније су, у одвојеним инцидентима, још двојица рудара повређени, и то је тужан биланс ове јаме где сада ради само 20 копача подељених у две смене и где је, после четворогодишњег застоја, вађење магнезита обновљено тек крајем прошле зиме.

Рудник у Милићевцима код Чачка припада краљевачком „Магнохрому“, али је та индустрија прошлог новембра налазиште издала фирми РДС из Бора, која је експлоатацију почела у фебруару. Копачи су из околних села, али и делом из борског краја. Предрадник у „Милићевцима” тренутно је Павле Јовановски из РДС-а, дошао је на то место 15. јула из једног рудника цинка, и није имао дозволу послодаваца да говори о догађајима у јами и њеној безбедности. Никог другог не беше у канцеларији поред улаза у јаму „Милићевци“.

Јовановски нас је упутио у суседне Трбушане, у фирму „Шумадија“, која је деценијама, послујући као радна јединица „Магнохрома“, била капа налазиштима магнезита у чачанском крају. Ту смо за саговорника нашли инжењера Јована Ђурковића, члана надзорног тима за јаму „Милићевци“.

– У рударској делатности имамо своју инспекцију на нивоу Републике, и она је обавила увиђај и дала своје мишљење у вези с догађајем из марта ове године. Тај извештај проследили смо Основном јавном тужилаштву у Чачку које је једино надлежно да процени постоје ли елементи кривичне одговорности, и да ли су чињени пропусти у погледу примене мера заштите на раду. За трећу, последњу повреду са смртним исходом сва процедура је такође испоштована, али извештај још није стигао – казао је Ђурковић за наш лист.

Шта се то заверило против рудника у Милићевцима?

До мартовске несреће, копачи су радили по 12 сати у смени, али им је месец био подељен у три декаде: десет дана раде прву (од 7 до 19 сати), десет другу смену (од 19 до 7), па се следећих десет дана одмарају. Међутим, после погибије двојице рудара послодавци су ублажили радни режим тако што су уведене само две смене од по осам сати.

– Док сам био рудар радио сам неко време у режиму од 12 сати непрекидног копања и знам да је изузетно тешко, скоро неиздрживо. После пет дана таквог темпа знао сам само за две ствари, да 12 сати непрестано радим а следећих 12 непрестано спавам. Јама исцрпи човека – објашњава Душан Марковић.

Шта онда наводи људе да раде у таквим условима?

– Беспарица, и надница од 30 евра за доброг копача у „Милићевцима“ – вели Душан.

Г. Оташевић