Враћа се одузета имовина

Имовина која је својевремено одузета по разним основама, а тренутно се налази у државном власништву, биће враћена бившим власницима идуће године. Уколико враћање непокретности не буде могуће физички, замене неком другом имовином приближне вредности неће бити. Тако ће сви, којима имовина из неког разлога не може физички да се врати или је у међувремену приватизована, бити финансијски обештећени, али тек од 2014. године.

Горан Радосављевић, председник Радне групе за израду Нацрта закона о реституцији, каже да је припремљен нацрт закона о реституцији и да ће током лета бити на јавној расправи, а након ње у септембру би требало да се нађе у Скупштини Србије.

– Биће враћена сва одузета имовина, пољопривредно земљиште, шуме, изграђено и неизграђено грађевинско земљиште, стамбене јединице, али само уколико је то могуће. Код свих ових категорија постоје јасно дефинисани изузеци када се закон не примењује – објашњава Радосављевић.

Према његовим речима, имовина која је приватизована неће моћи да буде предмет реституције, већ само финансијског обештећења.Оно ће бити регулисано кроз обвезнице, односно доношењем новог закона о њиховом емитовању, које ће се по моделу враћања старе девизне штедње враћати у року од 10 до 15 година. План радне групе је да годишње не буде утрошено више од 100 милиона евра.

Међутим, бивши власници или њихови наследници мораће поново да поднесу захтеве за враћање имовине. С тим што, наглашава наш саговорник, може да се подигне већ послата документација која се налази код Дирекције за имовину.

– Документација мора да буде потпуна. То ће бити регулисано законом, а све с циљем да се докаже власништво над имовином – додаје Радосављевић.

Миле Антић, координатор Мреже за реституцију, каже да држава има довољно пољопривредног и грађевинског земљишта да обештети скоро све бивше власнике.

 – Задовољни смо предлогом радне групе да се бившим власницима врати имовина која је у власништву државе. Републичка дирекција за имовину пописала је само 137.109 хектара пољопривредног земљишта, а према подацима Управе за пољопривредно земљиште, држава издаје у закуп 424.000 хектара најквалитетнијег обрадивог земљишта. Пољопривредно земљиште се издаје у закуп на максимум три године и зато ће приликом повраћаја те имовине бити и најмање проблема. Такође, и неизграђено грађевинско земљиште може да се врати у натури, а не би требало да буду спорне ни оне парцеле које су издате у закуп на 99 година јер, уместо локалним самоуправама, закуп може да се плаћа старом-новом власнику – наводи Антић.

Он каже да није спорно ни то што неће бити враћена имовина која је у међувремену приватизована. Проблем је, према његовим речима, што је део одузете имовине незаконито приватизован и у тим случајевима требало би да буду раскинути купопродајни уговори и имовина враћена бившим власницима.

Он се, међутим, не слаже са одлуком о укидању супституције, односно замене имовине која физички не може да буде враћена неком другом некретнином приближне вредности.

– У случајевима кад се потражују станови и куће, на шта се односи само неколико процената од укупно поднетих пријава за враћање одузете имовине, такође сматрамо да држава има довољно имовине да обештети и те власнике – истиче Антић.

Бранислав Трајковић, потпредседник Српске лиге за реституцију, рекао је Танјугу да нацрт закона о реституцији предвиђа да се у натури врати минимална количина имовине –пословни простор у државној својини или које држава користи и рентира, неизграђено грађевинско земљиште и пољопривредно земљиште и шуме.

Остале непокретности, као што су продати станови, изграђено грађевинско земљиште, пословни простор који је кроз приватизацију пребачен на трећа лица, надокнађиваће се обвезницама ограничене вредности и не зна се када, додао је Трајковић и нагласио да је реституција правних лица - предузећа, банака, задруга потпуно изостављена.

Маријана Авакумовић