Тесла без 10 Нобелa

Да ли је више од ма којег научника (иако је за себе говорио да је откривалац, што је сама суштина учењака који одгонета и тумачи тајне природе) у историји закинут, иако је, можда, својим генијалним увидима и огледима највише задужио човечанство? Хоће ли се ико подухватити огромног задатка да исправи једну од највећих неправди почињених у науци и учињених у име науке? Зар је могуће да у Србији нико то није знао, ни помињао?

За грех библијских размера сазнали смо тек из беседе хрватског академика Владимира Пара (Paar), одржане крајем 2007. године, под насловом „Тесла – визионар 21. столећа”, с којим смо се, после више од две деценије, поново срели у Даљу на научном саветовању у славу Милутина Миланковића. Истакнутог теоријског физичара (више од 3.000 цитата) још из времена претходне Југославије и даље красе проницљиво запажање и надахнуто казивање.

Академиче Пар, колико дуго проучавате живот и дело Николе Тесле? Из којих побуда сте се у то упустили?

Нисам посебно проучавао Николу Теслу. Пре двадесетак година када сам изабран у Хрватску академију наука и уметности (ХАЗУ) требало је за прославу годишњице припремити излагање о Тесли. Тесла је био почасни члан наше академије (тада под називом ЈАЗУ) готово пола столећа и један је од три члана наше академије који су добили једно од највиших признања које научник може добити: њима у част названа су три Месечева кратера. Добро ми је било познато много тога о Теслиним техничким изумима у вези с применом наизменичне струје и електромагнетских таласа (на пољу електричног генератора, електромотора, трансформатора, високофреквентних електромагнетских поља, преноса информација помоћу електромагнетских таласа итд.)

Међутим, мало ме је збунило када сам погледао образложење за његов избор за почасног члана ЈАЗУ крајем 19. столећа где се каже да је Тесла познати „физичар и изумитељ научних инструмената”. Питао сам тада академика Босанца, који је добро био упознат с техничким аспектима Теслиног рада. О физичким резултатима је нешто чуо, па ми је дао неке чланке о Тесли и Теслине чланке у којима је о томе било речи. Углавном, то су били написи објављени у САД и у Београду. Тада сам био изненађен Теслиним радовима из физике који су, углавном, потпуно непознати у широј научној јавности. Током следећих Теслиних облетница, сваких пет година, поново је требало рећи нешто о Тесли, и то о Теслиним доприносима у физици и, опште, изван подручја електротехнике. Сваки пут сам мало више потражио информације у литератури о том аспекту, и сваки следећи пут ме је Тесла све више интригирао.

На какав је одјек наишао научни чланак „Тесла – визионар 21. столећа” који је објавила ХАЗУ?

Не бих рекао да је то научни чланак, то је углавном била критичка компилација оног што сам нашао у научној и стручној литератури, на које сам се осврнуо са становишта знања с почетка 21. столећа. Тесла је с тог гледишта, заиста, визионар 21. столећа, будући да је био претходник неких кључних научних идеја много пре него што су оне ушле у светску науку, и за које су други добијали Нобелову награду.

Ви тврдите да је генијални научник и изумитеља ускраћен за, чак, десет Нобелових награда? Чиме поткрепљујете такво гледиште?

За једну Нобелову награду постоји службена потврда: одлука америчког суда (с десетлећима закашњења) да је Маркони, заправо, плагирао Теслу при изради уређаја за пренос информације радио таласима на даљину, за што је добио Нобелову награду за физику. То је општепознато.

Међутим, врло мало је познато да је Тесла био претходник многих великих физичких открића за која су други касније добили Нобелову награду. Најочитији пример такве неправде је додела прве Нобелове награде за физику немачком физичару Рентгену за откриће рендгенских зрака (испрва звани икс-зраци). Непобитно је да је Тесла открио рендгенске зраке годину дана прије Рентгена, да је имао знатно снажнији извор тих зрака него касније Рентген, да је открио низ физичких својстава тих зрака који су откривени тек касније и да је први истраживао медицинске ефекте тих зрака. Тај сам случај детаљно описао у свом чланку који је ХАЗУ објавила пре неколико година. Остаје сумња није ли неко од посетилаца Теслине лабораторије пренео информацију о Теслином открићу у Европу, па је Рентген то чуо и тек онда направио свој експеримент.

Поткрај 19. столећа Тесла је на темељу својих опита тврдио да је електрон честица, што је жестоко оповргавао угледни енглески физичар Џ. Џ. Томсон, оспоравајући Теслин резултат. Да би неколико година касније, управо, исти Томсон другим типом огледа доказао да је електрон честица, оно што је раније тврдио Тесла. За откриће електрона Томсон је добио Нобелову награду.

Тесла је конструисао уређаје за електрично убрзавање набијених честица, чиме је претходник идеје акцелератора (убрзивач) електрично набијених честица (за напредније акцелераторе су касније додељене две Нобелове награде).

Тесла је први на темељу својих огледа тврдио да има доказ за постојање струје електрични набијених честица – космичких зрака који Земљу бомбардују из свемира. Више од деценије касније постојање космичких зрака доказао је Хес другим методом и за то добио Нобелову награду.

Тесла је још крајем 19. века конструисао ваљкасти уређај (користећи кристал и осцилатор) који је давао уски сноп светлости, по свему судећи то би могао бити први ласер. Од тада Тесла је говорио о будућем „оружју на зраке електромагнетског зрачења”. А први масер (претходник ласера) направљен је тек пола столећа касније и донео Нобелову награду.

Тесла је дао идеју електронског микроскопа, што је много касније конструкторима тог уређаја донело Нобелову награду.

Тесла је више од пола века пре компјутерске ере конструисао електронички логички склоп AND (и), што је један од три темељна логичка склопа на којем се темељи рад сваког компјутера, од првих с електронским цевима средином 20. столећа до данашњих личних с полупроводничким транзисторима и чиповима.

Тесла је током Првог светског рата дао први нацрт за конструкцију радара, али је његов конкурент Едисон тада уверио америчку војску да радар не би функционисао.

Владимир Пар (из личне фотодокументације)

Тесла је дао идеју телевизора и покушавао га конструисати.

Тесла је дао идеју глобалног комуникационог система, по чему се може сматрати „праоцем” данашњег Интернета.

Тесла је дао идеје за низ техничких изума за војне примене: крстарећи пројектили, даљински управљани роботи, авиони с вертикалним узлетањем, коришћење вештачких сателита за електромагнетске комуникације, оружја са електромагнетским зрацима (из ласера), честичних оружја (из акцелератора електрични набијених честица) итд.

Тесла је имао визију електричног функционисања људског ума. Касније је то у биологији недвосмислено доказано: нервни импулс је краткотрајна електрична струја која се шири мембраном неурона.

Колико је пута био предложен за Нобеловунаграду? Помињу се два случаја, од којих један није довољно уверљив?

То ми није познато.

Да ли је „Њујорк тајмс” могао у толикој мери да омане најављујући 6. новембра 1915. године номинацију на првој страни?

Лако могуће, јер Нобелов комитет ради у дискрецији, а међу члановима природно долази до размимоилажења.

Знате ли нешто о волшебно несталим фасциклама под бројевима 33 и 34 у архиви Краљевске академије Шведске?

Конкретно ми није познато. Но претпостављам да је у игри било и политичких фактора, потцењивачки став европских научника и Нобеловог комитета према америчкој науци којој је припадао Тесла (премоћни центар светске науке тада је била Европа, а америчка тек у повојима), сумњичење Тесле због могуће подвојености лојалности („припадање” двема међусобно зараћеним странама), оспоравање Тесле због недостатка формалне научне наобразбе и зазирање због његовог неконвенционалног понашања (неки пут се понашао као чудак). Можда има још нешто што сада није познато.         

Како тумачите прилично неубедљив одговор из Стокхолма аустријском професору Ференцу Еренхарту из 1937. године који је поново кандидовао Николу Теслу? Пре тога је, као што је познато, то урадио за Алберта Ајнштајна?

Вероватно нису имали убедљиве аргументе. Рекао бих да их сигурно нису имали.

Сматрате ли да су неки ненаучни разлози утицали на

одбијањепредлога?

Мислим да није у питању предлог (то је тек помоћни оријентир Нобеловог комитета који он може по властитој вољи игнорисати), већ неки или више могућих разлога које сам претходно изнео, а на којима је Нобелов комитет темељио своје ставове независно од предлога за награду. У правилу предлагач не зна за разлоге (не)прихватања свог предлога, нити за остале предлоге. Има више наших научника који су на позив Нобеловог комитета поднели своје предлоге (имам и властито искуство).

За која открића и достигнућа је завредио да буде нобеловац?

Мислим да је свако од десетак претходно изнесених открића могло квалификовати Теслу за Нобелову награду. Мислим да су најјачи аргументи за две Нобелове награде:

Нобелова награда за пренос информације помоћу радио таласа. Тесла је то први успоставио властитим уређајем, а Нобелову награду је добио Маркони који је највећим делом плагирао Теслине патенте. Награду је требало да прими Тесла, уместо Марконија.

Нобелова награда за откриће рендгенских зрака. Тесла је открио рендгенске зраке пре Рентгена супериорнијим уређајем, али је због пожара у лабораторији мало закаснио за Рентгеном у публиковању. Награду је требало да прими Тесла заједно с Рентгеном (да није било кашњења у објављивању открића због пожара, награду је требало да прими сам).

На чему се, иначе, темељи толика његова популарност готово седам деценија након смрти?

Електротехника посвуда носи Теслин белег због његових открића с неизбрисивим жигом технолошком развоју који је омогућио научно-технолошку револуцију савременог света. У новије време све више оживљава и његово научно визионарство на многим подручјима фундаменталне науке и примене. Његов ексцентрични лик и неправде којима је за живота био изложен у светској науци и незаинтересованост за материјална добра (могао је постати један од најбогатијих људи на свету да је за то имао воље, према речима градоначелника Њујорка на Теслином погребу) све га више чине интригантним.

Јесте ли своје налазе обелоданили негде у иностранству, а не само у Хрватској?

Свој чланак нисам објавио у иностранству, али све податке које сам користио узео сам из доступне литературе, само сам их упоредио и коментарисао на, по мом мишљењу, адекватан начин.

Ко је, у научноистраживачком смислу, био Никола Тесла? Које су одлике красиле његов ум и дух?

Мислим да је био генијалан, с недостижном имагинацијом и визијом. Своје нове уређаје и огледе је дословце „конструисао” и „тестирао” у свом уму. Имао је фасцинантну могућност скакања с проблема на проблем, но то је у неку руку био и недостатак јер његов бурни ум није довољно дуго могао остати фокусиран на један проблем да откриће истера до краја.

Може ли се напокон рећи да је он доживео какву-такву сатисфакцију? У коликој мери је препознат и признат у свету науке и проналазаштва?

За живота није доживио праву сатисфакцију какву је очекивао и заслужио. Но данас би био врло, врло задовољан. Које се име од свих научника који су живели у 20. столећу највише налази у научним и стручним публикацијама од 2000. до 2011. године? То је, управо, Теслино име, јер је након његове смрти јединица магнетске индукције добила службено име „тесла” по Николи Тесли. Тесла је по години рођења најмлађи светски научник по коме носи назив нека физичка јединица. А међу тим млађима од њега су Ајнштајн, Бор, Хајзенберг... који нису добили такво признање. А у свету експлозивно растуће науке и технологије, када магнетско поље постаје све значајнији фактор у свим подручјима науке и примене, сада се сваке године та јединица магнетског поља, тесла, на милионе пута спомиње у научним и стручним часописима и књигама. 

Постоје ли још неке тајне у истраживањима овог генија које ваља открити?

Теслина је мисао врело идеја и визија. Има ли међу онима које се чине егзотичним још која остварива? Занимљиво питање за разматрање.

Знате, свакако, да готово половина списа и рукописа Николе Тесле није темељно проучена, сваки час нешто ново искрсне? Колико дуго се бавите том заоставштином?

Подручје мог научног рада протеклих година је компјутерска геномика и детерминистички хаос и ту моји сарадници и ја имамо интригантне резултате. Но чињеница да сам радио на више научних подручја олакшава ми да добијем шири увид у тако сложене феномене као што је опус Николе Тесле.

На које место бисте га сврстали у Пантеону светске науке? У појединим јавним анкетама био је одмах иза Исака Њутна и Алберта Ајнштајна?

Тесла је друкчији тип и од Ајнштајна и од Њутна. Оно што је међу њима слично, то је да су сва тројица били генијални, али помало чудаци из перспективе уобичајеног понашања. По ширини спектра интереса мислим да на прво место долази Тесла, али по устрајности да се до дна расветли проблем којим се бави Тесла заостаје. Мислим да је Теслин ум најтемпераментнији, најнемирнији, најзнатижељнији, а фокусираност најхировитија. Али зато му је видокруг најшири.

Има ли научника у свету и Хрватској, па и Србији, који подржавају то што говорите? Нисте, надамо се, усамљени?

То је моје лично мишљење, али утемељено на чињеницама. У данашње време парцијализације и специјализације, научници су често склонији затварању у уже оквире поједине субспецијалности, без довољно енергије и времена за друга разматрања.

Шта кажете на ретке покушаје постхумне психологизације (и психијатризације) личности, па и дела, Николе Тесле? Каквог то смисла има без поузданих медицинских налаза?

Данас има јаких аргумената да људски ум ради у „режиму” нераскидиве испреплетености предсказивости (детерминизма) и детерминистичког хаоса. Негде ту крије се тајна креативности, па и генијалног ума, засад (или можда заувек) изван досега научне спознаје за потпуније разумевање. Можда је генијалност, управо, везана за већу компоненту хаотичног, нестандардног, непредвидивог, што се из перспективе „нормалног” може повезивати с неким дијагнозама. Но чињеница је да су највећи умови којима човечанство дугује свој напредак често били нестандардне личности.

Можемо ли се надати да ће једнога дана неки непристрасни пресудитељи написати и казати да је Никола Тесла незаслужено остао без Нобелове награде? Зар је толико тешко тако нешто признати?

Мислим да је то очито. Но признања која је добио, једини научник из 20. столећа по којем је назив добила физичка јединица (то признање није добио Ајнштајн) и научник по којем је назван кратер на Месецу (то признање је добио Ајнштајн) далеко су већа од Нобелове награде!

Станко Стојиљковић

(Из додатка НИТ - број 3)