Радун регионални краљ сокова

Спајањем „Нектара” и „Фруктала” добили смо компанију која је у региону апсолутни рекордер у производњи негазираних безалкохолних пића. Она је међу 20 највећих у Европи, са око 1.300 запослених и годишњом продајом вредном око 150 милиона евра. Овим речима Бојан Радун, извршни директор „Нектара”, у телефонском разговору за „Политику”, описује како је од малог породичног бизниса у Бачкој Паланци постао регионални краљ сокова. Објашњава и зашто мисли да је урадио праву ствар кад је, у тренутку кад овдашњи бизнисмени продају своју имовину како би се раздужили, искеширао 50 милиона евра за фабрику сокова из Ајдовшчине. Једним делом се задужујући код Европске банке за обнову и развој, а другим из сопствених извора.

– У овом тренутку није у плану никаква рационализација производње, нити смањење броја запослених, јер и „Нектар” и „Фруктал” и „Хеба”, која је у нашем власништву, имају оптималан број радника.

Пре Вас једино је Веселину Јевросимовићу, куповином „Хермеса”, пошло за руком да уђе на словеначко тржиште. Какво је Ваше искуство, с обзиром на то да многим српским бизнисменима такве намере нису успеле?

Без обзира на то што је процес преузимања био тежак и пун трзавица, ја заиста не могу да кажем да сам имао непријатности. Наша искуства нису негативна.

О чему сте разговарали на састанку са председником општине Ајдовшчина?

Локална самоуправа је инсистирала на томе да се пре два дана састанемо. Хтели су да чују наше планове и да добију неку врсту гаранција да нећемо смањивати број запослених, да ћемо развијати производњу. Ипак је то мала општина, са малим бројем становника и било какве промене имале би озбиљне последице по локалну привреду.

Шта ће „Нектар” добити тиме што ће, преко „Фруктала”, ући на тржиште Европске уније?

Овим смо постали једна од 20 највећих европских компанија за производњу негазираних безалкохолних пића. Али, пре свега, добили смо компанију која ће бити апсолутни лидер на тржишту бивше Југославије. Наравно, приоритет нам је европско тржиште, нарочито земље које су нам географски ближе, попут Италије, Бугарске и Грчке.

У тренутку када овдашњи бизнисмени продају имовину да би се раздужили, како сте одлучили да се једним делом задужите да бисте купили „Фруктал”?

Иницијатива је дошла са друге стране, односно из Пиваре „Лашко”, која је преко Пиваре „Унион” имала већински пакет акција у „Фрукталу”. Не улазим у то из којих су разлога они одлучили да продају акције, али позив је дошао од продавца. Ова инвестиција је реализована добрим делом из акумулиране добити. Добро смо размислили, много пута прошли кроз пословни план… Намера нам је да наставимо да градимо здраву компанију. Нисмо уложили новац у некретнине, земљиште или нешто што не доноси профит. Убеђен сам да смо урадили праву ствар.