Норма и форма

Ових дана из Ужица стижу протести Оливере Јевтић и тренера Славка Кузмановића што је у делу штампе објављено да наша најбоља атлетичарка на "Токијском маратону" није испунила норму за учешће у олимпијском маратону 2008. у Пекингу...

При томе заборављају да су баш они уочи поласка у Токио, изјавама датим у Ужицу, сами дефинисали свој циљ и олимпијску норму. "Желим да испуним олимпијску норму, значи да трчим испод два часа и 32 минута"... изјавила је Оливера и, када је освојила четврто место на "Токијсклом маратону" са 2:33,11, новине (истина, не и "Политика") су "сабрале два и два" и објавиле да Оливера Јевтић није испунила олимпијску норму.

На ову грешку надовезала се нова. Кузмановић, сада (судећи по писању неких листова) трвди да је, ако не у Токију, његова ученица већ два пута ове године испунила олимпијску норму – у априлу на "Бостонском маратону" (2:29,38) и у августу на Европском првенству у Гетеборгу (2:30,27), геде је освојила сребрну медаљу – први европски трофеј од 1990. за нашу атлетику.

Нажалост, ни то није тачно, јер Међународна асоцијација атлетских федерација (ИААФ) још није одредила норме за учешће на Олимпијским играма 2008. године!

Непобитна је, међутим, чињеница да је Јевтићева ове године два пута испунила норму за учешће на 11. атлетском  првенству света у Осаки (август, 2007). Учинила је то у Гетеборгу на Европском првенству и на "Токијском маратону", оба пута добрано надмашивши ИААФ норму која износи 2:42,00.

Бржа од норме за Светско првенство Оливера Јевтић је била и у Бостону, али то се не важи јер "Бостонски маратон" због своје стазе, која не испуњава заједничке стандарде ИААФ и АИМС (Међународно удружење маратона и уличних трка) за признавање рекорда, односно норми, није на листи маратона на којима се могу остварити квалификациони стандарди за такмичења ИААФ. То, дакле важи за светска првенства и за "олимпијаде".

Ипак, на основу досадашње праксе, може се закључити да ће тврдња Славка Кузмановића да је Оливера Јевтић испунила олимпијску норму ускоро добити снагу истине.

ИААФ ће до краја године објавити норме за Пекинг 2008. а период у ком ће моћи да се испуне почеће да тече од 1. јануара 2007. године (до 23. јула 2008). Међутим, такмичари у маратону, због специфичности ове дисциплина (годишње имају највише по две, три трке), као и пред Атину 2004. године, добиће више времена за постизање норме. Прошли пут квалификациони период за маратон почео је да тече од септембра 2002. па је логично очекивати да то сада буде 1. септембар 2006. како би маратонци и маратонке имали две године за стицање олимпијског пасоша.

Ако то заиста буде тако онда ће Оливера Јевтић ретроактивно добити статус олимпијаца, пошто ће и "А" норма сигурно бити знатно слабија од њеног токијског резултата – 2:33,11.

На то наводе и норме за претходне Олимпијске игре и њихов однос према квалификационим "стандардима" за светске шампионате, као и чињеница да од Атине 2004. није било значајнијих резултатских помака у маратону.

Док за светска првенства ИААФ одређује јединствену квалификациону норму, за олимпијске игре, под притиском МОК који не дозвољава повећање броја учесника Игара (атлетика мође да има највише 2.000 учесника – 1.200 атлетичара и 800 атлетичарки), одређује две норме. "А" норму да би се обезбедио квалитет и "Б" норму да би се поштовало олимпијско начело универзалности и што више земаља добило олимпијце у једном од најатрактивнијих олимпијских такмичења уопште. За Атину "Б" норма за женски мараон била је истоветна јединственој норми за светске шампионате (Хелсинки 2005, Осака 2007) – 2:42,00, док је "А" норма била "оштрија" за пет минута – 2:37,00 часа. Ти резултати, без сумње, важиће и за Пекинг 2008.