Norma i forma

Ovih dana iz Užica stižu protesti Olivere Jevtić i trenera Slavka Kuzmanovića što je u delu štampe objavljeno da naša najbolja atletičarka na "Tokijskom maratonu" nije ispunila normu za učešće u olimpijskom maratonu 2008. u Pekingu...

Pri tome zaboravljaju da su baš oni uoči polaska u Tokio, izjavama datim u Užicu, sami definisali svoj cilj i olimpijsku normu. "Želim da ispunim olimpijsku normu, znači da trčim ispod dva časa i 32 minuta"... izjavila je Olivera i, kada je osvojila četvrto mesto na "Tokijsklom maratonu" sa 2:33,11, novine (istina, ne i "Politika") su "sabrale dva i dva" i objavile da Olivera Jevtić nije ispunila olimpijsku normu.

Na ovu grešku nadovezala se nova. Kuzmanović, sada (sudeći po pisanju nekih listova) trvdi da je, ako ne u Tokiju, njegova učenica već dva puta ove godine ispunila olimpijsku normu – u aprilu na "Bostonskom maratonu" (2:29,38) i u avgustu na Evropskom prvenstvu u Geteborgu (2:30,27), gede je osvojila srebrnu medalju – prvi evropski trofej od 1990. za našu atletiku.

Nažalost, ni to nije tačno, jer Međunarodna asocijacija atletskih federacija (IAAF) još nije odredila norme za učešće na Olimpijskim igrama 2008. godine!

Nepobitna je, međutim, činjenica da je Jevtićeva ove godine dva puta ispunila normu za učešće na 11. atletskom  prvenstvu sveta u Osaki (avgust, 2007). Učinila je to u Geteborgu na Evropskom prvenstvu i na "Tokijskom maratonu", oba puta dobrano nadmašivši IAAF normu koja iznosi 2:42,00.

Brža od norme za Svetsko prvenstvo Olivera Jevtić je bila i u Bostonu, ali to se ne važi jer "Bostonski maraton" zbog svoje staze, koja ne ispunjava zajedničke standarde IAAF i AIMS (Međunarodno udruženje maratona i uličnih trka) za priznavanje rekorda, odnosno normi, nije na listi maratona na kojima se mogu ostvariti kvalifikacioni standardi za takmičenja IAAF. To, dakle važi za svetska prvenstva i za "olimpijade".

Ipak, na osnovu dosadašnje prakse, može se zaključiti da će tvrdnja Slavka Kuzmanovića da je Olivera Jevtić ispunila olimpijsku normu uskoro dobiti snagu istine.

IAAF će do kraja godine objaviti norme za Peking 2008. a period u kom će moći da se ispune počeće da teče od 1. januara 2007. godine (do 23. jula 2008). Međutim, takmičari u maratonu, zbog specifičnosti ove disciplina (godišnje imaju najviše po dve, tri trke), kao i pred Atinu 2004. godine, dobiće više vremena za postizanje norme. Prošli put kvalifikacioni period za maraton počeo je da teče od septembra 2002. pa je logično očekivati da to sada bude 1. septembar 2006. kako bi maratonci i maratonke imali dve godine za sticanje olimpijskog pasoša.

Ako to zaista bude tako onda će Olivera Jevtić retroaktivno dobiti status olimpijaca, pošto će i "A" norma sigurno biti znatno slabija od njenog tokijskog rezultata – 2:33,11.

Na to navode i norme za prethodne Olimpijske igre i njihov odnos prema kvalifikacionim "standardima" za svetske šampionate, kao i činjenica da od Atine 2004. nije bilo značajnijih rezultatskih pomaka u maratonu.

Dok za svetska prvenstva IAAF određuje jedinstvenu kvalifikacionu normu, za olimpijske igre, pod pritiskom MOK koji ne dozvoljava povećanje broja učesnika Igara (atletika mođe da ima najviše 2.000 učesnika – 1.200 atletičara i 800 atletičarki), određuje dve norme. "A" normu da bi se obezbedio kvalitet i "B" normu da bi se poštovalo olimpijsko načelo univerzalnosti i što više zemalja dobilo olimpijce u jednom od najatraktivnijih olimpijskih takmičenja uopšte. Za Atinu "B" norma za ženski maraon bila je istovetna jedinstvenoj normi za svetske šampionate (Helsinki 2005, Osaka 2007) – 2:42,00, dok je "A" norma bila "oštrija" za pet minuta – 2:37,00 časa. Ti rezultati, bez sumnje, važiće i za Peking 2008.