Чистка за трафике

Ускоро ће у Београду у односу на стање пре 2000. године бити безмало три пута мање трафика и осталих привремених објекта. Према речима Јасенка Лазовића, члана Градског већа, на градским улицама ускоро ће бити између 800 и 900 објеката.

– Пре 2000. године на улицама је било више од 2.300 привремених објеката, а у међувремену знатно смо смањили број на око 1.100 објеката. Иако ће додатно бити смањен број трафика, то ће у потпуности задовољити потребе Београђана. Засад је одређен број привремених објеката на Врачару, Звездари и у Новом Београду и њих су градски одборници усвојили, а остале општине би требало да пошаљу своје предлоге до наредне седнице Скупштине града – каже Лазовић.

Према Лазовићевим речима, Београђани убудуће неће морати предалеко да пешаче до трафике, јер су при смањењу броја објеката надлежни водили рачуна о близини локација.

– Општине су нам доставиле предлоге, а онда су саобраћајни и урбанистички инспектори прегледали сваку локацију. Они су, пре свега, водили рачуна о томе да на једном месту не може бити више од два киоска, да не смеју бити на зеленим површинама и уским тротоарима и да се у њима више не сме продавати брза храна из санитарних разлога. Многе локације нису задовољавале ове услове прописане градском одлуком о привременим објектима, тако да на њима није одобрено постављање објеката – објашњава члан Градског већа и додаје да су се трудили да трафике буду на одговарајућим местима, као што су аутобуска стајалишта, али да не могу да буду постављене испред сваке зграде.
Према његовим речима, градска намера је да на једној локацији не смеју да постоје низови лимених кућица, јер представљају ругло на улицама.

– Не желимо да престоница буде "киоск град", тако да смо општинама саветовали да не претерују са предлозима и да се њихов број сведе у нормалу, односно да на 50 метара у улици не постоје три локације за ове објекте. Иначе, после усвајања ових планова, општине ће расписати конкурс за локације, после чега ће издата решења важити наредних пет година – каже Лазовић.

У градским службама кажу да смањење броја привремених објеката једино нису прихватили земунски општинари који желе да задрже постојећи план.
Н. Радичевић

--------------------------------------------------------------------------

Сендвичи одлазе са улица

Новом градском одлуком број привремено постављених објеката биће смањен са 1.116 на око 750, а уједно ће из санитарних разлога бити забрањена продаја хране у киосцима. На жалост свих грађана који због обавеза немају времена за квалитетaн оброк, пљескавицу или пицу ускоро ће моћи да поруче само у ресторанима. 

Др Зоран Панајотовић, начелник Одељења за санитарни надзор у главном граду, каже да је ова градска одлука донета на основу процене да привремених објеката брзе хране има много и данеки власници не испуњавају потребне критеријуме.

– О детаљима одлуке не знам ништа, али сам сагласан са њом због тога што је велики број оних који су добили сагласност за обављање делатности и у каснијем раду променили циљеве. Нагурају више опреме и људи него што треба и ту настаје проблем – истакао је др Панајотовић.

Санитарна инспекција је у току прошле године просечно на свака три месеца затварала један до два објекта, најчешће због тога што су киосци неусловни.

– Ми нисмо против власника објеката, али правила се морају поштовати ради заштите здравља грађана, као и оних који раде у тим киосцима. Не можемо да кажемо да је критичнија ситуација у неком одређеном делу града, јер их има свуда – нагласио је начелник градске санитарне инспекције.

Др Драгана Деспот, специјалиста ургентне медицине, упозорава да је брза храна пуна холестерола, конзерванса, триглицерида и других штетних материја које лоше утичу на здравље грађана и појаву атеросклерозе, ангине пекторис, инфаркта миокарда и других обољења.

– Овде су најважнији хигијенски услови под којима се храна припрема, јер постоји могућност да они који се одлуче за куповину сендвича на улици "зараде" неку од цревних заразних болести. Брза храна која се пржи на уљу које је више пута термички обрађено има у себи канцерогене материје. Најчешће се уз пљескавицу као прилог нуди помфрит који садржи "соланин" који утиче на појаву рака плућа. Мали је број оних који су се отровали код куће, а најтрагичније је што је све више деце заменило куване оброке онима у киосцима. Дискутабилно је какве се све бактерије налазе у оним чинијицама у којима се на пулту киоска налазе мајонез, сенф, кечап или кисела павлака. Ти додаци стоје по цео дан поред пута где пролазе аутомобили, где је пуно смога и издувних гасова, а затим купци истом кашичицом стављају додатак који желе, не размишљајући чак ни о томе да неки вируси могу и капљичним путем да се пренесу, рецимо ако неко кија и кашље – истакла је др Деспот.
Д. Давидов