Čistka za trafike

Uskoro će u Beogradu u odnosu na stanje pre 2000. godine biti bezmalo tri puta manje trafika i ostalih privremenih objekta. Prema rečima Jasenka Lazovića, člana Gradskog veća, na gradskim ulicama uskoro će biti između 800 i 900 objekata.

– Pre 2000. godine na ulicama je bilo više od 2.300 privremenih objekata, a u međuvremenu znatno smo smanjili broj na oko 1.100 objekata. Iako će dodatno biti smanjen broj trafika, to će u potpunosti zadovoljiti potrebe Beograđana. Zasad je određen broj privremenih objekata na Vračaru, Zvezdari i u Novom Beogradu i njih su gradski odbornici usvojili, a ostale opštine bi trebalo da pošalju svoje predloge do naredne sednice Skupštine grada – kaže Lazović.

Prema Lazovićevim rečima, Beograđani ubuduće neće morati predaleko da pešače do trafike, jer su pri smanjenju broja objekata nadležni vodili računa o blizini lokacija.

– Opštine su nam dostavile predloge, a onda su saobraćajni i urbanistički inspektori pregledali svaku lokaciju. Oni su, pre svega, vodili računa o tome da na jednom mestu ne može biti više od dva kioska, da ne smeju biti na zelenim površinama i uskim trotoarima i da se u njima više ne sme prodavati brza hrana iz sanitarnih razloga. Mnoge lokacije nisu zadovoljavale ove uslove propisane gradskom odlukom o privremenim objektima, tako da na njima nije odobreno postavljanje objekata – objašnjava član Gradskog veća i dodaje da su se trudili da trafike budu na odgovarajućim mestima, kao što su autobuska stajališta, ali da ne mogu da budu postavljene ispred svake zgrade.
Prema njegovim rečima, gradska namera je da na jednoj lokaciji ne smeju da postoje nizovi limenih kućica, jer predstavljaju ruglo na ulicama.

– Ne želimo da prestonica bude "kiosk grad", tako da smo opštinama savetovali da ne preteruju sa predlozima i da se njihov broj svede u normalu, odnosno da na 50 metara u ulici ne postoje tri lokacije za ove objekte. Inače, posle usvajanja ovih planova, opštine će raspisati konkurs za lokacije, posle čega će izdata rešenja važiti narednih pet godina – kaže Lazović.

U gradskim službama kažu da smanjenje broja privremenih objekata jedino nisu prihvatili zemunski opštinari koji žele da zadrže postojeći plan.
N. Radičević

--------------------------------------------------------------------------

Sendviči odlaze sa ulica

Novom gradskom odlukom broj privremeno postavljenih objekata biće smanjen sa 1.116 na oko 750, a ujedno će iz sanitarnih razloga biti zabranjena prodaja hrane u kioscima. Na žalost svih građana koji zbog obaveza nemaju vremena za kvalitetan obrok, pljeskavicu ili picu uskoro će moći da poruče samo u restoranima. 

Dr Zoran Panajotović, načelnik Odeljenja za sanitarni nadzor u glavnom gradu, kaže da je ova gradska odluka doneta na osnovu procene da privremenih objekata brze hrane ima mnogo i daneki vlasnici ne ispunjavaju potrebne kriterijume.

– O detaljima odluke ne znam ništa, ali sam saglasan sa njom zbog toga što je veliki broj onih koji su dobili saglasnost za obavljanje delatnosti i u kasnijem radu promenili ciljeve. Naguraju više opreme i ljudi nego što treba i tu nastaje problem – istakao je dr Panajotović.

Sanitarna inspekcija je u toku prošle godine prosečno na svaka tri meseca zatvarala jedan do dva objekta, najčešće zbog toga što su kiosci neuslovni.

– Mi nismo protiv vlasnika objekata, ali pravila se moraju poštovati radi zaštite zdravlja građana, kao i onih koji rade u tim kioscima. Ne možemo da kažemo da je kritičnija situacija u nekom određenom delu grada, jer ih ima svuda – naglasio je načelnik gradske sanitarne inspekcije.

Dr Dragana Despot, specijalista urgentne medicine, upozorava da je brza hrana puna holesterola, konzervansa, triglicerida i drugih štetnih materija koje loše utiču na zdravlje građana i pojavu ateroskleroze, angine pektoris, infarkta miokarda i drugih oboljenja.

– Ovde su najvažniji higijenski uslovi pod kojima se hrana priprema, jer postoji mogućnost da oni koji se odluče za kupovinu sendviča na ulici "zarade" neku od crevnih zaraznih bolesti. Brza hrana koja se prži na ulju koje je više puta termički obrađeno ima u sebi kancerogene materije. Najčešće se uz pljeskavicu kao prilog nudi pomfrit koji sadrži "solanin" koji utiče na pojavu raka pluća. Mali je broj onih koji su se otrovali kod kuće, a najtragičnije je što je sve više dece zamenilo kuvane obroke onima u kioscima. Diskutabilno je kakve se sve bakterije nalaze u onim činijicama u kojima se na pultu kioska nalaze majonez, senf, kečap ili kisela pavlaka. Ti dodaci stoje po ceo dan pored puta gde prolaze automobili, gde je puno smoga i izduvnih gasova, a zatim kupci istom kašičicom stavljaju dodatak koji žele, ne razmišljajući čak ni o tome da neki virusi mogu i kapljičnim putem da se prenesu, recimo ako neko kija i kašlje – istakla je dr Despot.
D. Davidov