Лечење у градским рукама

Сви београдски домови здравља, шест завода, четири клиничко-болничка центра и једна апотекарска установа од јуче су у надлежности града Београда, а не Републике. Градски одборници су на јучерашњој седници Скупштине града донели одлуке о преузимању оснивачких права над 27 здравствених установа у складу са Законом о здравственој заштити из 2005. године.

Према речима Ненада Богдановића, градоначелника, ово је револуционарни моменат у здравству у Београду и ситуација која је прижељкивана.

– Према мојој процени ово је око 70 одсто здравства у граду и логично је да ове установе буду у надлежности града. Желимо, на пример, да се о Хитној помоћи више не говори као у минулој години. Наш циљ је да грађани којима се пружају здравствене услуге имају добар третман, као и да све установе у потпуности опремимо. Домови здравља, као примарна заштита, морају да буду места где ће грађани добити све неопходне здравствене услуге и да при том ту проведу што мање времена у добрим условима. Надам се да ћемо у наредних годину до годину и по дана успети да променимо мишљење грађана о здравственим установама – рекао је градоначелник, додајући да очекују да ће од Републике добити одговарајући новац за ову буџетску функцију.

Град је преузео оснивачка права над 27, од укупно 54 државне здравствене установе које раде на територији Београда, јер према Закону о здравственој заштити град оснива домове здравља, апотеке, заводе на примарном нивоу обављања здравствене делатности и клиничко-болничке центре.
Према речима Владана Шубаревића, члана Градског већа задуженог за здравство, град ће ускоро ускладити и статуте ових здравствених установа.

– Само процедурално оснивамо Апотеку "Београд" и Завод за биоциде и медицинску екологију, јер је то досадашња Апотекарска установа "Београд" и Завод за дератизацију, дезинсекцију и дезинфекцију којима је законом промењено име – рекао је Шубаревић.

Град је преузео домове здравља у 16 од 17 градских и приградских општина, јер Сурчин још нема свој дом здравља, потом Завод за здравствену заштиту студената, Градски завод за хитну медицинску помоћ, Градски завод за геронтологију, кућно лечење и негу, Градски завод за болести плућа и заштиту од туберкулозе, Градски завод за кожне и венеричне болести, Завод за биоциде и медицинску екологију, клиничко-болничке центре "Бежанијска коса", "Др Драгиша Мишовић", "Звездара", "Земун" и Апотеку "Београд".

Према јучерашњим одлукама градских одборника, досадашњи директори остали су на тим местима као вршиоци дужности директора, осим у КБЦ "Др Драгиша Мишовић" где је за в. д. директора именован др Ђорђе Бајец, досадашњи директор Хирургије Ургентног центра КЦС-а.

Убудуће ће директоре, управне и надзорне одборе ових 27 установа именовати, али и разрешавати Скупштина града, која је као оснивач, између осталог, надлежна да уређује недељни распоред рада, почетак и завршетак радног времена.