По ЕУ стандардима обучено десет хиљада службеника
При Министарству спољних послова Словачке основана је посебна група која ће школовати српске кадрове, о трошку Словачке, користећи примере и искуства Словачке на њеном путу у Европску унију, саопштио је пре неколико дана Јан Варшо, амбасадор ове земље у Србији.
Тако ће се, захваљујући овом гесту пријатељства и практичне помоћи државе која Србији већ одавно пружа свесрдну и врло корисну подршку на путу у ЕУ, нова обучена екипа придружити позамашном тиму од око 10.000 људи из српске администрације, привреде, судова, локалне самоуправе, медија, цивилног сектора, који су, само у организацији Канцеларије владе Србије за европске интеграције, прошли различите обуке о европским интеграцијама.
А, та стручна усавршавања су, од 2005, практично организована сваки други радни дан. Самостално или у сарадњи са домаћим и страним институцијама, Канцеларија је, како каже Ивана Ђурић, помоћница директора, организовала укупно 263 обуке, и то у виду семинара, радионица, округлих столова, конференција, студијских посета... Том приликом разматране су 184 различите теме из области европских интеграција.
Само у првих шест месеци ове године Канцеларија, која има главну улогу у организацији стручне припреме државних службеника у области европских интеграција, организовала је 20 семинара (укључујући и студијске посете) за 511 учесника, и то на различите теме – од јачања капацитета културног сектора кроз европске фондове, преко миграција, до превођења европских правних аката.
„Наша идеја је да се увек осим пуког представљања законских решења чују и примери добре праксе, као и да та знања добију, сем људи у управи, и сви они који су им партнери, а без којих је немогуће спроводити реформе”, каже наша саговорница.
Нарочито је, како додаје она, био занимљив и користан семинар о европском радном праву, односно о начину како је у ЕУ дефинисано радно време, који су осим државних службеника похађали и представници синдиката и послодаваца, али и новинари.
„Само у једном, истина највећем актуелном пројекту Канцеларије, који финансира ЕУ под називом „Европске интеграције – програм стипендирања”, а који спроводимо од 2010. године, на тронедељне, тематски јасно одређене курсеве послали смо више од 180 државних службеника као и оних који раде у локалној самоуправи, око 40 полазника из редова професора средњих школа, факултета, новинара, оних који раде у култури. Они су нам веома важни као преносиоци искуства које су на овај начин стекли”, наглашава Ђурићева и додаје да је на тромесечни стаж у Европској комисији или управама држава чланица ЕУ упућено 35 службеника.
Они су били у обавези да се тамо специјализују радећи, али и да то своје новостечено искуство поделе са колегама када се врате у институције у којима раде, било у локалној самоуправи или у министарствима и Народној скупштини. Критеријуми за њихов избор били су, како наглашава, веома високи и сада преостаје да се види како ће сви ти људи убудуће радити свој посао.
Наводећи да је европеизација државне управе у Србији почела релативно касно у односу на остале европске земље, она истиче да су сви семинари и радионице у организацији ове канцеларије „посебно осмишљени према потребама циљних група и покривају велики број различитих тема”, као и да „успех процеса приступања не зависи само од усвајања правне тековине ЕУ већ, пре свега, од њене примене”.
У организацији стручне обуке за европске интеграције Канцеларија је, иначе, сарађивала са бројним домаћим и страним партнерима, користећи различите изворе финансијске помоћи. Неки од њихових партнера су и Београдска отворена школа, Институт за европску политику из Берлина, ЕИПА Луксембург, Национална школа за државну администрацију Републике Француске, Фондација „Фридрих Еберт”, бројне амбасаде и министарства држава чланица.
„Оно што је извесно јесте да је овакав начин рада ојачао оно што се у овом нашем послу назива административним капацитетом. Односно, чини нам се да све више људи квалитетније и координирано ради свој посао. С друге стране, порасла је и свест о потреби и значају стручног усавршавања у складу са новим потребама, унапређењу комуникације и сарадње између различитих државних органа, као и сарадње са институцијама ЕУ и држава чланица”.
Наша саговорница сматра, иначе, да би позитивно мишљење Европске комисије о кандидатури Србије за чланство, које се очекује у октобру, значило и потврду ранијих оцена да су капацитети Србије у области јавне управе добри и да би, истовремено, било подстрек за даље напредовање у процесу европских интеграција.
----------------------------------------------
Пет фаза обуке кадрова за Европу
Од 2004. до 2005. године – Фокус у обуци био је на основама функционисања ЕУ, њеним институцијама, праву и процедурама, као и на припреми преговора за ССП.
Од 2005. до 2006. године – Семинари у вези са ССП-ом, секторским политикама и правним тековинама ЕУ, а обука углавном заснована на размени искустава са „старим” и посебно „млађим” државама – чланицама ЕУ.
Од 2007. до 2008. године – Закључивање ССП-а и почетак његове примене омогућио је о специфичним питањима у вези са хармонизацијом националног права и техникама преговарања и лобирања.
2009. година – Усавршавање за ЕУ посвећено питањима унутрашњег тржишта, државној управи, енергетској политици, Европском суду правде...
Од 2010. године – Акценат је на скоро индивидуализованим облицима усавршавања, стицању специфичног, ускостручног знања у појединим областима правних тековина ЕУ. На стручном усавршавању су, осим чланова подгрупа Стручне групе за координацију процеса приступања и законодавних институција, и чланови радних тела која су радила на изради појединих закона (укључујући и представнике цивилног сектора), инспектори, судије, тужиоци, преводиоци, запослени у школству, привреди, култури, медијима...
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


