Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

По ЕУ стандардима обучено десет хиљада службеника

По ЕУ стандардима обучено десет хиљада службеника
(Д. Стојановић)

При Министарству спољних послова Словачке основана је посебна група која ће школовати српске кадрове, о трошку Словачке, користећи примере и искуства Словачке на њеном путу у Европску унију, саопштио је пре неколико дана Јан Варшо, амбасадор ове земље у Србији.

Тако ће се, захваљујући овом гесту пријатељства и практичне помоћи државе која Србији већ одавно пружа свесрдну и врло корисну подршку на путу у ЕУ, нова обучена екипа придружити позамашном тиму од око 10.000 људи из српске администрације, привреде, судова, локалне самоуправе, медија, цивилног сектора, који су, само у организацији Канцеларије владе Србије за европске интеграције, прошли различите обуке о европским интеграцијама.

А, та стручна усавршавања су, од 2005, практично организована сваки други радни дан. Самостално или у сарадњи са домаћим и страним институцијама, Канцеларија је, како каже Ивана Ђурић, помоћница директора, организовала укупно 263 обуке, и то у виду семинара, радионица, округлих столова, конференција, студијских посета... Том приликом разматране су 184 различите теме из области европских интеграција.

Само у првих шест месеци ове године Канцеларија, која има главну улогу у организацији стручне припреме државних службеника у области европских интеграција, организовала је 20 семинара (укључујући и студијске посете) за 511 учесника, и то на различите теме – од јачања капацитета културног сектора кроз европске фондове, преко миграција, до превођења европских правних аката.

„Наша идеја је да се увек осим пуког представљања законских решења чују и примери добре праксе, као и да та знања добију, сем људи у управи, и сви они који су им партнери, а без којих је немогуће спроводити реформе”, каже наша саговорница.

Нарочито је, како додаје она, био занимљив и користан семинар о европском радном праву, односно о начину како је у ЕУ дефинисано радно време, који су осим државних службеника похађали и представници синдиката и послодаваца, али и новинари.

„Само у једном, истина највећем актуелном пројекту Канцеларије, који финансира ЕУ под називом „Европске интеграције – програм стипендирања”, а који спроводимо од 2010. године, на тронедељне, тематски јасно одређене курсеве послали смо више од 180 државних службеника као и оних који раде у локалној самоуправи, око 40 полазника из редова професора средњих школа, факултета, новинара, оних који раде у култури. Они су нам веома важни као преносиоци искуства које су на овај начин стекли”, наглашава Ђурићева и додаје да је на тромесечни стаж у Европској комисији или управама држава чланица ЕУ упућено 35 службеника.

Они су били у обавези да се тамо специјализују радећи, али и да то своје новостечено искуство поделе са колегама када се врате у институције у којима раде, било у локалној самоуправи или у министарствима и Народној скупштини. Критеријуми за њихов избор били су, како наглашава, веома високи и сада преостаје да се види како ће сви ти људи убудуће радити свој посао.

Наводећи да је европеизација државне управе у Србији почела релативно касно у односу на остале европске земље, она истиче да су сви семинари и радионице у организацији ове канцеларије „посебно осмишљени према потребама циљних група и покривају велики број различитих тема”, као и да „успех процеса приступања не зависи само од усвајања правне тековине ЕУ већ, пре свега, од њене примене”.

У организацији стручне обуке за европске интеграције Канцеларија је, иначе, сарађивала са бројним домаћим и страним партнерима, користећи различите изворе финансијске помоћи. Неки од њихових партнера су и Београдска отворена школа, Институт за европску политику из Берлина, ЕИПА Луксембург, Национална школа за државну администрацију Републике Француске, Фондација „Фридрих Еберт”, бројне амбасаде и министарства држава чланица.

„Оно што је извесно јесте да је овакав начин рада ојачао оно што се у овом нашем послу назива административним капацитетом. Односно, чини нам се да све више људи квалитетније и координирано ради свој посао. С друге стране, порасла је и свест о потреби и значају стручног усавршавања у складу са новим потребама, унапређењу комуникације и сарадње између различитих државних органа, као и сарадње са институцијама ЕУ и држава чланица”.

Наша саговорница сматра, иначе, да би позитивно мишљење Европске комисије о кандидатури Србије за чланство, које се очекује у октобру, значило и потврду ранијих оцена да су капацитети Србије у области јавне управе добри и да би, истовремено, било подстрек за даље напредовање у процесу европских интеграција.

----------------------------------------------

Пет фаза обуке кадрова за Европу

Од 2004. до 2005. године – Фокус у обуци био је на основама функционисања ЕУ, њеним институцијама, праву и процедурама, као и на припреми преговора за ССП.

Од 2005. до 2006. године – Семинари у вези са ССП-ом, секторским политикама и правним тековинама ЕУ, а обука углавном заснована на размени искустава са „старим” и посебно „млађим” државама – чланицама ЕУ.

Од 2007. до 2008. године – Закључивање ССП-а и почетак његове примене омогућио је о специфичним питањима у вези са хармонизацијом националног права и техникама преговарања и лобирања.

2009. година – Усавршавање за ЕУ посвећено питањима унутрашњег тржишта, државној управи, енергетској политици, Европском суду правде...

Од 2010.  године – Акценат је на скоро индивидуализованим облицима усавршавања, стицању специфичног, ускостручног знања у појединим областима правних тековина ЕУ. На стручном усавршавању су, осим чланова подгрупа Стручне групе за координацију процеса приступања и законодавних институција, и чланови радних тела која су радила на изради појединих закона (укључујући и представнике цивилног сектора), инспектори, судије, тужиоци, преводиоци, запослени у школству, привреди, култури, медијима...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.