Ослобођен Дивјак

Аустријско правосуђе у Корнеубургу одбацило је захтев Србије за изручење пензионисаног генерала Армије БиХ Јована Дивјака, после чега је он пуштен на слободу.

„Не желим да коментаришем одлуку аустријског суда, нити то да ли је она донета у складу са правним или политичким аргументима. Остаје питање ко је одговарао за злочин у Добровољачкој улици”, рекао је за „Политику” Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине који води истрагу за убиство припадника ЈНА у Сарајеву, у мају 1992. године. Он подсећа да је и сам Дивјак рекао да се у Добровољачкој улици догодио злочин.

Званично није познато да ли ће сарајевско правосуђе против Дивјака покренути кривични поступак. У БиХ је у вези са случајем „Добровољачка” покренут поступак против 12 особа али њихова имена се држе у најстрожој тајности и не зна се да ли је Дивјак међу њима.

Тужилац додаје да Србија треба да са БиХ потпише споразум о уступању доказа, али није извесно када ће то бити учињено. Недавно смењени тужилац БиХ Милорад Барашин залагао се за потписивање овог споразума, како би случајеви „Добровољачка” и „Тузланска колона” могли да буду процесуирани. Како је Вукчевић изјавио медијима, Барашин је смењен управо због намере да ове предмете процесуира. Србија је у међувремену поново тражила потписивање овог споразума, али без успеха.

Дивјак је ухапшен 3. марта у Аустрији по потерници Србије због сумње да је одговоран за убиство припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, у мају 1992. године.

Он је 10. марта пуштен из аустријског притвора након што је за њега плаћена кауција од 500.000 евра, а новац је осигурала Влада Кантона Сарајево, са обавезом да до окончања екстрадиционог процеса остане у Аустрији. Његово изручење тражиле су и Србија и БиХ. Захтев за изручење Дивјака који је дошао из БиХ није ни разматран јер је био непотпун.

Вукчевић је у марту, уочи подношења захтева Србије за изручење Дивјака, оценио да постоји довољан степен сумње да је он учествовао у злочину у Добровољачкој улици 1992. године у Сарајеву где је убијено 18, а рањена 21 особа. Он је прочитао имена свих погинулих у овом догађају и истакао да ни после 19 година нема материјалне или правосудне истине о злочину над војницима у Добровољачкој улици.

Д. Чарнић

-----------------------------------------------------------

Сарајево одушевљено, а у РС жестоке реакције

Од нашег дописника

Сарајево – Одлука аустријског суда да одбије захтев Србије за изручење пензионисаног генерала Армије РБиХ Јована Дивјака, осумњиченог за ратни злочин у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, изазвала је опречне реакције у Босни и Херцеговини.

Сарајевска ТВ1, у ванредним вестима, саопштила је да је „Дивјак слободан човек”, а Балканска истраживачка мрежа (БИРН) известила је, позивајући се на изјаве амбасадора БиХ у Бечу Хариса Хрла, да ће „Дивјак у поподневним часовима допутовати у Сарајево”.

У сарајевским политичким круговима влада одушевљење, а из Републике Српске стижу жестоке реакције и осуде одлуке аустријског суда која „потврђује” пристрастан однос дела међународне заједнице према догађајима са почетка рата у БиХ.

„Одлука аустријског суда доказује да су према жртвама рата поново на делу дискриминација и пристрасно понашање институција БиХ, којима помаже међународни фактор”, изјавио је председник Организације погинулих и заробљених војника и несталих цивила Недељко Митровић.

Сташа Кошарац, руководилац Тима РС за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица, оценио је да је одлука „очекивана”, али и „поражавајућа” за добре људе у БиХ и њихове намере да „сви” они за које постоји сумња да су починили ратни злочин у БиХ „одговарају” пред лицем правде.

Кошарац сматра да након ове одлуке представници српског народа у органима власти у БиХ морају надзирати шта ће се догађати у предмету Добровољачка у Тужилаштву БиХ, јер Дивјак и након данашњег чина „није ослобођен оптужби”.

„Велико питање је каква ће бити судбина предмета ратних злочина који се налазе у правосуђу Србије и расписивања Интерполових потерница, јер то нема никаквог ефекта”, рекао је директор Центра за истраживање ратних злочина РС Јанко Велимировић.

Председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић оценио је да је одлука суда у Корнбургу „једино исправно решење”, које ће, тврди он, довести до још „бољих” односа БиХ и Аустрије.

„Повратком генерала Дивјака у нашу домовину, биће враћена и нада да ће се престати са малтретирањем држављана БиХ који су часно бранили своју земљу”, поручио је Комшић.

Ејуп Ганић, члан ратног Председништва РБиХ, изјавио је сарајевским медијима да покушаји хапшења грађана БиХ на основу потерница из Србије представљају „једну врсту тероризма” и да је то „кампања” којој је циљ „дестабилизација БиХ”.

„Овај тероризам по аеродромима је спорт који је Београд измислио”, рекао је Ганић, сугеришући да ће Србија „вероватно наставити са праксом „узнемиравања грађана БиХ” и да зато, каже, „треба” отићи у Брисел и договорити се да та „кампања Србије престане”.

Д. Станишић