Oslobođen Divjak

Austrijsko pravosuđe u Korneuburgu odbacilo je zahtev Srbije za izručenje penzionisanog generala Armije BiH Jovana Divjaka, posle čega je on pušten na slobodu.

„Ne želim da komentarišem odluku austrijskog suda, niti to da li je ona doneta u skladu sa pravnim ili političkim argumentima. Ostaje pitanje ko je odgovarao za zločin u Dobrovoljačkoj ulici”, rekao je za „Politiku” Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine koji vodi istragu za ubistvo pripadnika JNA u Sarajevu, u maju 1992. godine. On podseća da je i sam Divjak rekao da se u Dobrovoljačkoj ulici dogodio zločin.

Zvanično nije poznato da li će sarajevsko pravosuđe protiv Divjaka pokrenuti krivični postupak. U BiH je u vezi sa slučajem „Dobrovoljačka” pokrenut postupak protiv 12 osoba ali njihova imena se drže u najstrožoj tajnosti i ne zna se da li je Divjak među njima.

Tužilac dodaje da Srbija treba da sa BiH potpiše sporazum o ustupanju dokaza, ali nije izvesno kada će to biti učinjeno. Nedavno smenjeni tužilac BiH Milorad Barašin zalagao se za potpisivanje ovog sporazuma, kako bi slučajevi „Dobrovoljačka” i „Tuzlanska kolona” mogli da budu procesuirani. Kako je Vukčević izjavio medijima, Barašin je smenjen upravo zbog namere da ove predmete procesuira. Srbija je u međuvremenu ponovo tražila potpisivanje ovog sporazuma, ali bez uspeha.

Divjak je uhapšen 3. marta u Austriji po poternici Srbije zbog sumnje da je odgovoran za ubistvo pripadnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, u maju 1992. godine.

On je 10. marta pušten iz austrijskog pritvora nakon što je za njega plaćena kaucija od 500.000 evra, a novac je osigurala Vlada Kantona Sarajevo, sa obavezom da do okončanja ekstradicionog procesa ostane u Austriji. Njegovo izručenje tražile su i Srbija i BiH. Zahtev za izručenje Divjaka koji je došao iz BiH nije ni razmatran jer je bio nepotpun.

Vukčević je u martu, uoči podnošenja zahteva Srbije za izručenje Divjaka, ocenio da postoji dovoljan stepen sumnje da je on učestvovao u zločinu u Dobrovoljačkoj ulici 1992. godine u Sarajevu gde je ubijeno 18, a ranjena 21 osoba. On je pročitao imena svih poginulih u ovom događaju i istakao da ni posle 19 godina nema materijalne ili pravosudne istine o zločinu nad vojnicima u Dobrovoljačkoj ulici.

D. Čarnić

-----------------------------------------------------------

Sarajevo oduševljeno, a u RS žestoke reakcije

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Odluka austrijskog suda da odbije zahtev Srbije za izručenje penzionisanog generala Armije RBiH Jovana Divjaka, osumnjičenog za ratni zločin u maju 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, izazvala je oprečne reakcije u Bosni i Hercegovini.

Sarajevska TV1, u vanrednim vestima, saopštila je da je „Divjak slobodan čovek”, a Balkanska istraživačka mreža (BIRN) izvestila je, pozivajući se na izjave ambasadora BiH u Beču Harisa Hrla, da će „Divjak u popodnevnim časovima doputovati u Sarajevo”.

U sarajevskim političkim krugovima vlada oduševljenje, a iz Republike Srpske stižu žestoke reakcije i osude odluke austrijskog suda koja „potvrđuje” pristrastan odnos dela međunarodne zajednice prema događajima sa početka rata u BiH.

„Odluka austrijskog suda dokazuje da su prema žrtvama rata ponovo na delu diskriminacija i pristrasno ponašanje institucija BiH, kojima pomaže međunarodni faktor”, izjavio je predsednik Organizacije poginulih i zarobljenih vojnika i nestalih civila Nedeljko Mitrović.

Staša Košarac, rukovodilac Tima RS za koordinaciju aktivnosti istraživanja ratnih zločina i traženja nestalih lica, ocenio je da je odluka „očekivana”, ali i „poražavajuća” za dobre ljude u BiH i njihove namere da „svi” oni za koje postoji sumnja da su počinili ratni zločin u BiH „odgovaraju” pred licem pravde.

Košarac smatra da nakon ove odluke predstavnici srpskog naroda u organima vlasti u BiH moraju nadzirati šta će se događati u predmetu Dobrovoljačka u Tužilaštvu BiH, jer Divjak i nakon današnjeg čina „nije oslobođen optužbi”.

„Veliko pitanje je kakva će biti sudbina predmeta ratnih zločina koji se nalaze u pravosuđu Srbije i raspisivanja Interpolovih poternica, jer to nema nikakvog efekta”, rekao je direktor Centra za istraživanje ratnih zločina RS Janko Velimirović.

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić ocenio je da je odluka suda u Kornburgu „jedino ispravno rešenje”, koje će, tvrdi on, dovesti do još „boljih” odnosa BiH i Austrije.

„Povratkom generala Divjaka u našu domovinu, biće vraćena i nada da će se prestati sa maltretiranjem državljana BiH koji su časno branili svoju zemlju”, poručio je Komšić.

Ejup Ganić, član ratnog Predsedništva RBiH, izjavio je sarajevskim medijima da pokušaji hapšenja građana BiH na osnovu poternica iz Srbije predstavljaju „jednu vrstu terorizma” i da je to „kampanja” kojoj je cilj „destabilizacija BiH”.

„Ovaj terorizam po aerodromima je sport koji je Beograd izmislio”, rekao je Ganić, sugerišući da će Srbija „verovatno nastaviti sa praksom „uznemiravanja građana BiH” i da zato, kaže, „treba” otići u Brisel i dogovoriti se da ta „kampanja Srbije prestane”.

D. Stanišić