Срце на врућини

Истраживања су показала да више од петине популације чине метеоропати, особе које тешко подносе временске промене и код којихоне изазивају настанак или погоршање већ раније присутних болести.Ипак, најчешће се организам добро прилагођава летњим врућинама, али понекад могу настатии врло непријатне и по живот опасне компликације, посебно када је реч о срцу и крвотоку.

Према метеоролозима, летње врућине почињу када температура ваздуха пређе 30. подељак, уколико премаши 35. реч је о врло врућем времену, а изнад 40. степени – наступиле су тропске врућине. Највише жарких дана у години је у јулу и августу, али последњих деценија придружују им се и јуни и септембар. Висока температура се још теже подноси уколико је и влажност ваздуха повећана, будући да загрејан ваздух везује више водене паре.

Субјективни осећај топлоте такође зависи и од влажности. На температури од 30 степени и релативној влажности од 40 одсто, организам има осећај као да је  спољашња температура 34 степена. Уколико је ваздух загрејан на 30 степени и садржи 60 одсто влаге, осећа се топлота као да је 39 степени. На 30 степени и влажности ваздуха од 90 одсто доживљај топлоте је исти као да је температура 46 степени!

Оба чиниоца, топлота и повећана влажност подједнако неповољно делују на рад срца, будући дакод здравих особа у таквим климатским условима срце мора да ради двоструко и троструко већом снагом. Нарочито испашта срце гојазних, јер сваки килограм масног ткива има око 800 метара крвних судова. Да би срце у такву циркулацију упумпало или из ње извукло крв, мора да ради вишеструко већом снагом – подсећа кардиолог проф др. Драгослав М. Аврамовић.

Организам ипак није толико беспомоћан, истиче наш саговорник. Механизми адаптације покушавају да помогну срцу прерасподелом крви. Она се повлачи из унутрашњих органа и мозга и одлази у периферну циркулацију, кожу и поткожна ткива из којих је срцу лакше да је извуче. Због ове прерасподеле крви највише трпи мозак јер не добија довољно хранљивих састојака и кисеоника, а то стање се субјективно испољава као слабост, несвестица или вртоглавица.

Три златна правила

Срчаним болесницима не прија ни превише топло ни превише хладно време, наглашава проф. Др Аврамовић. Неповољно дејство топлоте највише осећају особе средњег и старијег животног доба, будући да је тада сужење малих крвних судова срца и најчешће. Та сужења настају таложењем калцијума и зато су такви крвни судови крути, а на топлоти се не могу проширити.

– Прерасподела крви обавља се и у срцу тако да се из сужених крвних судова обилазницама (колатералама) прелива крв у здраве крвне судове, па ткиво које они исхрањују добија још мање крви. Стање срца се оваквом расподелом погоршава, а понекад се компликује и инфарктом – наводи проф. др Аврамовић неповољно деловањетоплоте на срце.

Сматра се да три златна правила штите срце, додаје проф. др Горан Рађен из Поликлинике „Интертим”: узимати што више течности, боравити у дубокој хладовини колико год је то могуће и избегавати веће физичке напоре.

Губитак течности и минерала, топлота и неправилан рад срца могу да изазову и поремећај равнотеже електролита и калијума ћиме се и на тај начин повећава ризик од инфаркта на тропским врућинама.

– Срцу се на високим температурама може помоћи узимањем течности. Међутим, срчани болесници не би требало да узимају ледену воду и то одједном у великим количинама, јер једњак пролази иза срца и могуће је да се проласком воде оно толико расхлади и дође до срчаног удара. Овим болесницима препоручује се доста благо расхлађене течности која се узима стално и помало. Исхрана се лети састоји од доста воћа и поврћа које садржи калијум и који се не може предозирати узимањем ових намирница, што није случај када се овај минерал узима самостално у облику препарата.

Кориговати терапију

Опрезност налаже да на високим температурама болесници који током читаве године узимају лекове за ширење крвних судова смање дозу у консултацији са лекаром, а такође и особе које узимају диуретике. У супротном, може доћи до наглог пада крвног притиска, несвестице чак и до губитка свести, наглашава др Аврамовић.

Редовно узимање правилно дозираних лекова је неопходно на тропским врућинама, сагласан је и проф. др Горан Рађен. Жегу и спарину посебно тешко подносе хронични срчани болесници, којима високе температуре погоршавају симптоме основних болести. Најтеже је особама које пате од кардиоваскуларних болести, ангине пекторис, високог притиска, бубрежним болесницима и пацијентима који су прележали инфаркт миокарда. За њих је јако важно да се придржавају мера заштите од врућина и да се не излажу претераном напору, јер то може да погорша болест. Хронични срчани болесници, због тропске температуре и влажности ваздуха, имају осећај као да „дишу на шкрге”.Упозоравајући симптоми да срце попушта због врућине су отежано дисање, бол у грудима, конфузност, слабост, вртоглавица или се грчеви погоршају или не пролазе.

– Код болесника са суженим аортним залиском (аортном стенозом) може доћидо појаве ангине пекторис, а у најгорем случају и до инфаркта миокарда. Прекомерно и неумерено излагање топлоти и сунцу, иначе, значајно повећава ризик за инфаркт срца имождани удар од којих умире чак две трећине светске популације. Појави срчаних обољења и инфаркта миокарда, уз високи крвни притисак, дијабетес, пушење, прекомерну телесну тежину, наследну основу, физичку неактивност и изложеност хроничном стресу, подложнији су у оваквим временским условима мушкарци – наводи проф. др Рађен.

Шта прија срцу

Шта још могу да учине срчани болесници у таквим климатским условима? Наши саговорници саветују често расхлађивање водом и других откривених делова тела. Они који се лети расхлађују клима-уређајима требало би да их тако регулишу да се температура у просторији разликује од спољашње за пет или шест степени. Ако је разлика већа од десет степени, расхлађивање је неповољно за срце и крвоток, јер болесно срце не може брзо да се прилагоди, без обзира да ли се излази са хладног на топло и обрнуто.

Осим тога, као што је већ наглашено прегрејано тело изискује већу срчану снагу. Срчани болесници и старије особе не би требало да прецењују своје способности. Способност срца током телесних напора у седамдесетогодишњака је за половину мања него у двадесетогодишњака. Ако особа у седмој деценији нагло буде оптерећена на топлоти физичким или психичким напором, то може изазвати нагло попуштање срца, вртоглавице и губитак свести.

Међутим, упозорава проф. др Аврамовић, стање крвних судова често није у складу с годинама, код неких крвни судови старе брже, код других спорије, а нико без посебних мерења не зна колики су капацитети срца и крвних судова на напор.Срчани замор и капацитети се могу повећати правилним и контролисаним физичким активностима, најбоље у природи, док неадекватни напор може да буде погубан јер исцрпљују срце и крвне судове, Свако треба да ослушне границе свог организма и да тог тренутка стане, да се не такмичи сам са собом, као они који прегрејани улазе у дубоко море и наглим скупљањем крвних судова изазову себи инфаркт.

Шта прија срцу? Одлазак на умерену висину до 800 м где организам појачано производи црвена крвна зрнца може повољно деловати на срце, јер га еритроцити снабдевају са довољно кисеоника. Лоша крвна слика код анемичних је разлог што њихово срце теже подноси топлоту и напоре јер се мање снабдева кисеоником.