Јавашлук оборио авион

Слабо обучена летачка посада, још горе опремљен аеродром, неадекватна комуникација, општи јавашлук, и све то комбиновано са лошим временским условима, главни су узроци прошлогодишње трагедије авиона „тупољев 154” у којој су погинули шеф пољске државе Лех Качињски и још 94 особе.

То је закључак извештаја, исписаног на 328 страница, који је јуче јавности представила пољска државна комисија, састављена од 34 стручњака, са потпуковником Робертом Бенедиктом на челу, а која је имала задатак да утврди све детаље у вези са трагедијом од пре више од годину дана. Подсетимо, несрећа, у којој је изгинуо безмало комплетан политички врх Пољске, догодила се 10. априла 2010, приликом покушаја слетања председничког авиона на војни аеродром у близини руског града Смоленска.

Рушење авиона Качињског изазвало је својевремено много спекулација: од тога да је реч о атентату и смишљеном деловању руске стране, па до тврдњи да су несрећу изазвале погрешне наредбе команданта војног ваздухопловства, генерала Анджеја Блашика, који се у тренутку несреће налазио у кабини пилота. Као узрок се наводило и инсистирање самог Качињског да авион, и поред немогућих временских услова, слети у Смоленску. Ништа од поменутог није потврђено, а у вишемесечном пребацивању кривице са једне на другу страну – политички односи између Варшаве и Москве доведени су на најнижи ниво.

Према обелодањеном налазу истражне комисије, кривицу за пад председничког „тупољева” сносе и пољска и руска страна. Прво што се наводи јесте то да посада авиона није била адекватно обучена за лет у тако тешким условима. Такође, ни опрема инсталирана у летелицу није била одговарајућа. Уз то, главни пилот није био довољно обучен за приземљење авиона у лошим метеоролошким условима и, што је такође важно, био је једини члан посаде који је, колико-толико, могао да се споразумева на руском језику са аеродромским особљем.

У извештају стоји и да је авион летео превише ниско и пребрзо, „пилот, копилот и навигатор су били обучени на брзину и нису поштовали прописе обуке”, а ни метеоролошке информације нису биле потпуне.

Део узрока трагедије нађен је и на земљи. Сам аеродром је био недопустиво слабо осветљен, уз слетну писту израсло је дрвеће непрописне висине, посада у торњу давала је посади у авиону погрешне податке о правцу лета и висини...

Треба поменути да је руска страна у више наврата планирала да за јавни саобраћај затвори аеродром у Смоленску, али је он наставио да функционише због тога што су преко њега долазили сви они који су хтели да посете Катинску шуму, место на којем су совјетски војници 1940. стрељали више хиљада пољских официра. Управо на такав пут упутио се и председник Лех Качињски, тог трагичног 10. априла. Имајући све поменуто у виду, нема сумње да би, евентуално, затварање аеродрома у Смоленску са пољске стране било протумачено као руска провокација.

Укратко, како су констатовали стручњаци, узрок несреће било је спуштање летелице на недозвољену висину, при повишеној брзини кретања и у лошим метеоролошким условима. Визуелни контакт са земљом, услед лоше сигнализације, био је немогућ, као и прелазак на поновљени круг слетања. За све је већ било касно. То је и допринело удару авиона у дрвеће, уништењу левог крила и, коначно – губитку контроле над летелицом и њеном удару у земљу. Ипак, чак и у условима какви су били на аеродрому код Смоленска, шема слетања није била таква да не би омогућила безбедно приземљење, закључила је комисија.

Неизвесно је да ли ће неко одговарати за учињене пропусте који су довели до удеса пољског председничког авиона. Како наводе поједини медији, списак „осумњичених” већ је састављен. На њему је око 150 имена, али сва се држе у строгој тајности.

С. Самарџија