"Црно-бела" криза

Када се постижу слаби резултати онда се изгуби самопоуздање и настаје опуштеност, обесхрабреност, а све то зове се – криза. Прекјучерашњим поразом од Оксера наш клупски фудбал се још једном суочио са дуго присутном тезом – фудбал нам је тамо где му је заправо и место – на дну европске лествице. Треба бити реалан, ако је то уопште својствено нашем народу, па рећи да је Партизан изгубио од тима који је бољи. То се видело у сваком потезу. Бољи однос према игри, однос навијача према клубу, играча према дресу и професионалним обавезама...

За лош избор тренера, који је исти клуб већ једном пре шест година "фудбалски сахранио", зна се ко је крив. Долазак мирног и поштеног Јешића, који је сада на фудбалској ломачи, изненадио је многе. Јешић није успео да постигне резултат и улије самопоуздање играчима, сувише се дистанцирао од екипе, често експериментисао, вукао погрешне потезе. Мало је примера у спорту да тренери повратници успевају. Али, да ли је само његова кривица за неуспех?

Клуб је директору Ненаду Бјековићу дао одрешене руке да бира, купује, продаје играче, ствара селекцију, бира тренере... Бјековићу капа доле када је мајсторски проценио да би Немац Матеус могао да одведе наш тим у Лигу шампиона. Свака му част што је Партизан у последње три сезоне играо у три јака међународна такмичења: Лиги шампиона и два пута у Лиги Уефа. Многи Бјековићу који се уочи утакмице са Оксером појавио у скупоценом "Арманијевом" оделу, замерају за низ промашаја. Прво да је довео погрешног тренера и да је у избору и селекцији играча направио неколико кардиналних грешака. Нису навијачи далеко од истине да је ово можда један од најслабијих тимова у Партизановој дугој историји.

Колика је одговорност играча? Плаћени су добро, возе лепе и скупоцене аутомобиле, станују у најбољим квартовима Београда. Имају сваку удобност, о којој само могу да маштају њихови вршњаци. Само што се "испиле" понашају се као звезде. Када човек који има 20 година каже да је уморан, дође вам да се најежите. Под Партизановим окриљем је 50 професионалаца, исто толико стипендиста, чак 25 тренера, један огроман апарат, све то кошта.

Један проблем као мач над главом стоји над Партизаном и зачудо се тога људи у нашем великом клубу не боје. То је однос клуба према навијачима. У медијској фудбалској полемици и даље доминира оно што није фудбалска игра. Оног часа када је Партизан ушао у коштац са навијачима, одлучио се за дугу и неизвесну судбину. Ниједан тим на свету, па ни Партизан, не може без подршке навијача. Очигледно је да је ово уз селекцију играча једно од горућих питања с којима ће се клуб из Хумске суочити у будућности.

Нова управа ће свакако имати у виду да су неопходне значајне промене – играчке, стручне, организационе. Ћурковићу, Зечевићу и Бјековићу предстоје тешки дани. Из клуба увелико најављују долазак новог председника, али остаје велики знак питања ко ће седети у новој Партизановој управи.

Једино је сигурно да ће Партизан испливати из ове ситуације. Јуришати на њега је лако. Клуб је практично, после серије пораза, за то сам дао аргументе. Проглашавати га мртвим и за ову сезону је прерано, кризе долазе и пролазе...