Војска предњачи у реформама

Пријем у Партнерство за мир најзначајнији је спољнополитички догађај ове године, јер означава крај изолације Србије, истакао је председник Србије Борис Тадић на свечаности на којој је досадашња Гардијска бригада преформирана у Гарду Војске Србије. Он је додао да је приступање Партнерству за мир сигнал да је Србија постала безбедна земља и изразио уверење да ће то подстаћи прилив страних инвестиција.
Тадић је упозорио да нико не сме да помисли да смо овим пријемом решили проблем сарадње са Хашким трибуналом што је и био дугогодишњи разлог наше изолације.
– Србија тај проблем мора да оконча и сви оптужени за ратне злочине морају да се нађу пред Хашким трибуналом, јер је то и обавеза која проистиче из закона државе Србије – рекао је он.

Говорећи о спољнополитичком успеху наше земље на самиту НАТО-а у Риги Тадић је нагласио да смо успели да постанемо релевантни саговорници на међународном плану и да се наша војска све више препознаје као део друштва који предњачи у реформама.

Он је подсетио и на Програм државног партнерства Србије и Националне гарде Охаја који, заједно са чланством у Партнерству за мир, чини важну основу безбедносних интеграција Србије.

– Чланство у Партнерству за мир поуздана је гаранција за све будуће очекиване стране инвестиције, што је директно у функцији отварања нових радних места, пословних контаката и генерално бољег живота у Србији – рекао је Борис Тадић и нагласио да је то и нужан услов без којег се не може ући у Европску унију.

Свечаности у касарни "Дедиње" у Београду, на којој је председник Тадић уручио бригадну заставу команданту Гарде пуковнику Горану Радовановићу, присуствовали су и министар одбране Зоран Станковић, заступник начелника Генералштаба Војске Србије генерал-мајор Здравко Понош, као и страни дипломатски и војни представници у Србији.

Церемонија је почела химном "Боже правде", а затим је прочитана наредба о преформирању Гардијске бригаде у Гарду Војске Србије. Њу ће чинити команда, командни вод, вод за специјалну технику и везе, вод везе, почасни батаљон, 25. батаљон војне полиције, батаљон војне полиције за обезбеђење специјалне намене "Кобре". Јединица брине и о објектима посебне намене, резиденцијалним објектима и има батаљон логистичке подршке.

После свечаности, припадници јединице гостима су приказали борбену технику којом располажу, као и своју обученост.

Почеци оснивања гарде у Србији сежу до прве половине 19. века. Наређењем кнеза Милоша нахијске старешине су на Ђурђевдан 1830. године изабрале 124 младића из свих крајева Србије и послале у Пожаревац на посебну обуку. После положене заклетве кнез Милош их је промовисао у своје лично обезбеђење. Већ следеће 1831. године у састав гарде улази и оркестар – Књажевско сербска банда. Званично, Гарда је основана указом од 12. маја 1838. године, када је формиран и Гардијско коњички вод. Тада је први пут Гарда примила своју војну заставу.

Даље, кроз 19. век коњички вод постаје ескадрон, а 1883. године Гарда добија назив Краљева гарда. И гардијска формација се мењала кроз историју, од ескадрона и пука до јединице ранга армијске бригаде.

Досадашња Гардијска бригада формирана је 1. новембра 1944. године од Пратећег батаљона Врховног штаба југословенске војске. Носилац је четири ордена и бројних одликовања и признања.